Frontier Records
2013
autor recenzije: Ivica Stanković
Muzika koju rade bračni par Blackmore -
Night nije namenjena najširem krugu slušalaca. Njihova muzika
zahteva jednu drugačiju koncentraciju i jedan drugi pogled na muziku
ako ste svesni postojanosti boja kroz istu. Novi album 'Dancer and the Moon' je jedan jako
ozbiljan materijal koji je namenjen njihovim fanovima i onima koji
mogu to da postanu. Kako se to postaje fan njihove muzike?
U vreme kada je Evropa bure baruta a
pop pesme predstavljaju talog mulja koji se nudi od MTV-ja do danas
Blackmore's Night umesto monotonije i uz korišćenje kalupa iz nasleđa
tj. opusa Ritchie-ve zaostavštine ali i klasičnog obrazovanja
stečenog učenjem i predanim radom nude 50-ak minuta snažnih
muzičkih razmišljanja predstavljenih kroz emociju ovo dvoje
umetnika koji vole i osećaju to što rade. Vizija koju
Blackmore's Night kroz kolaž harmoskih rešenja nude je prisutno samo
u kamernim salama pod nazivom renesansna muzika. Sadržaj njihov
muzičkog izražavanja je pre svega likovni – erupcija emocija
potpomognuta muzičkom vodiljom muzike stare Engleske i moderne
produkcije dočarava sliku ljubavi, dramatiku života kakvu moderan
čovek odavno ne poznaje, razdore i tugu kakva polako počinje da
živi u starim romanima. A sve to da li je danas prisutno - ne
treba mnogo razmišljati već se treba saživeti sa tonovima i na
trenutak pobeći iz stvarnosti koja nudi tehnička rešenja, jake
producente i sumnjivog kvaliteta izvođače. Na albumu se smenjuju
napetost i melodijsko smirenje koje opet nestaje u plamenu napetosti
– ali napetost muzičkog pravca kakav neguju Blackmore's Night. Ne
morate sve da razumete šta se na ovom albumu nalazi. Njihova muzika
je jedna složena simfonija koja je u svakom koncertnom
predstavljanju uvek malo drugačija,…
Što je bolji uređaj na kome slušate
ovaj album to je i bolji ugođaj, utisak je potpuniji jer ovaj cd
traži zvučnu snagu . I mali savet: ne prekidajte slušanje, jer
Blackmore's Night nude muzičko putovanje na kome ako se otisnete
vraćaćete se iznova i iznova. Muzički gledano - briljantno dobar
album za ljude koji znaju šta hoće od svog umetničkog izraza da
naprave. Vokal je jasan, ritam i gitara su precizni i jasni,
klavijature i ostali instrumenti zvuče slobodno i nesputano. Teško
je dostići savršenstvo sa ovakvom muzikom ali i ako nadjete
primedbu zapamtite: kada se neko otisne u ovakve muzičke vode posle
karijere kakvu je imao (Ritchie Blackmore) za sve ostale smrtnike i
loš album ovog umetnika je nedostižno ostvarenje.
Ritchieva upornost da ovakvu muziku
dotera do savršenstva je za priznanje jer nema mu ravnog – svi
ostali njegovi savremenici prave reminiscenciju događaja i
povampireno žive lažne živote umetnika koji daju nešto novo. Ako
i ne primetite da je ovaj album remek delo znajte da živite u
uslovima života koji su vam društvo i intenet i televizija
nametnuli. Ovaj album je jedinstveno dostignuće upornosti i
usavršavanja.
Umesto P.S.-a: ako niste generacija
koja je podeljena izmedju Gillan-a i Ronnie James Dio-a a vezujete se
za internet revoluciju nemojte da slušate ovaj album. Ako pripadate
prvo pomenutoj grupaciji preslušajte album neobavezno, čitajte
wikipediju ili proverite kurs valute i vremensku prognozu za narednu
nedelju dok traju kompozicije . Ako u tonovima osećate boje, ako ste
iskreno zaljubljeni ili znate da u vama živi ljubav, ona iskonska i
iskrena, neuprljana današnjicom, onda je ovo album za Vas.
Prijatno
slušanje!
tekstovi ovog autora: rirock.com
muzika ovog autora: Blue Jard Hill
