12. 6. 2013.

Blackmore's Night - Dancer and the Moon #recenzija

Frontier Records
2013

autor recenzije: Ivica Stanković

Muzika koju rade bračni par Blackmore - Night nije namenjena najširem krugu slušalaca. Njihova muzika zahteva jednu drugačiju koncentraciju i jedan drugi pogled na muziku ako ste svesni postojanosti boja kroz istu. Novi album 'Dancer and the Moon' je jedan jako ozbiljan materijal koji je namenjen njihovim fanovima i onima koji mogu to da postanu. Kako se to postaje fan njihove muzike?

U vreme kada je Evropa bure baruta a pop pesme predstavljaju talog mulja koji se nudi od MTV-ja do danas Blackmore's Night umesto monotonije i uz korišćenje kalupa iz nasleđa tj. opusa Ritchie-ve zaostavštine ali i klasičnog obrazovanja stečenog učenjem i predanim radom nude 50-ak minuta snažnih muzičkih razmišljanja predstavljenih kroz emociju ovo dvoje umetnika koji vole i osećaju to što rade. Vizija koju Blackmore's Night kroz kolaž harmoskih rešenja nude je prisutno samo u kamernim salama pod nazivom renesansna muzika. Sadržaj njihov muzičkog izražavanja je pre svega likovni – erupcija emocija potpomognuta muzičkom vodiljom muzike stare Engleske i moderne produkcije dočarava sliku ljubavi, dramatiku života kakvu moderan čovek odavno ne poznaje, razdore i tugu kakva polako počinje da živi u starim romanima. A sve to da li je danas prisutno - ne treba mnogo razmišljati već se treba saživeti sa tonovima i na trenutak pobeći iz stvarnosti koja nudi tehnička rešenja, jake producente i sumnjivog kvaliteta izvođače. Na albumu se smenjuju napetost i melodijsko smirenje koje opet nestaje u plamenu napetosti – ali napetost muzičkog pravca kakav neguju Blackmore's Night. Ne morate sve da razumete šta se na ovom albumu nalazi. Njihova muzika je jedna složena simfonija koja je u svakom koncertnom predstavljanju uvek malo drugačija,…

Što je bolji uređaj na kome slušate ovaj album to je i bolji ugođaj, utisak je potpuniji jer ovaj cd traži zvučnu snagu . I mali savet: ne prekidajte slušanje, jer Blackmore's Night nude muzičko putovanje na kome ako se otisnete vraćaćete se iznova i iznova. Muzički gledano - briljantno dobar album za ljude koji znaju šta hoće od svog umetničkog izraza da naprave. Vokal je jasan, ritam i gitara su precizni i jasni, klavijature i ostali instrumenti zvuče slobodno i nesputano. Teško je dostići savršenstvo sa ovakvom muzikom ali i ako nadjete primedbu zapamtite: kada se neko otisne u ovakve muzičke vode posle karijere kakvu je imao (Ritchie Blackmore) za sve ostale smrtnike i loš album ovog umetnika je nedostižno ostvarenje.
Ritchieva upornost da ovakvu muziku dotera do savršenstva je za priznanje jer nema mu ravnog – svi ostali njegovi savremenici prave reminiscenciju događaja i povampireno žive lažne živote umetnika koji daju nešto novo. Ako i ne primetite da je ovaj album remek delo znajte da živite u uslovima života koji su vam društvo i intenet i televizija nametnuli. Ovaj album je jedinstveno dostignuće upornosti i usavršavanja. 

Umesto P.S.-a: ako niste generacija koja je podeljena izmedju Gillan-a i Ronnie James Dio-a a vezujete se za internet revoluciju nemojte da slušate ovaj album. Ako pripadate prvo pomenutoj grupaciji preslušajte album neobavezno, čitajte wikipediju ili proverite kurs valute i vremensku prognozu za narednu nedelju dok traju kompozicije . Ako u tonovima osećate boje, ako ste iskreno zaljubljeni ili znate da u vama živi ljubav, ona iskonska i iskrena, neuprljana današnjicom, onda je ovo album za Vas. 
Prijatno slušanje!


tekstovi ovog autora: rirock.com 
muzika ovog autora: Blue Jard Hill
 

Нема коментара:

Постави коментар