Epitaph
2014
The Menzingers su možda objavili
komercijalno najuspešniji album u svojoj karijeri. Skrenuli pažnju šire muzičke
javnosti hitovima kao „In Remission“ a pogotvu „I Don t Wanna Be An Asshole
Anymore“ ali ove godine su se već pojavila nekoliko remek dela punk muzike tako da ’Rented World’ teško da može da se takmiči sa njima.
„I Don t Wanna Be An Asshole Anymore“
otvara disk, pomalo šablonska, predvidljiva ali ipak nepobitno energična i
zabavna. Pesma je instant hit, tekst nosi poruku sa kojom mnogi mogu da se
poistovete bez problema. Ako očekujete i ostatak ’Rented World’ albuma u istom maniru onda ćete se veoma razočarati.
The Menzingers kao da nisu imali
jasnu ideju šta da rade sa ovim albumom. Šetaju od punk-a do americana-e čak
i folk punk-a i emo-a. Dvanaest pesama koliko su snimili nikako ne čine celinu koja
bi mogla i trebalo da bude album.
„Bad Things“ nastavlja u sličnom ritmu kao
i prethodna, malo sporije ali ipak dovoljno energično. „Rodent“ već odvlači album u alternativni rock tako da se malo gubi smisao započet sa prethodne dve numere.
Na „Where Your Heartache Exists“ su
se već pogubili, pesma je samo bedna The
Pixies kopija koja stvarno ne pripada ovom albumu kao i „Transient Love“.
Jeftina
„The Talk“ je u standardnom The Menzingers punk maniru sa puno dranja...
„Nothing Feels Good Anymore“ deluje kao
potencijalan singl zbog kombinacije punk-a
i amercana-e, tj. mirnih i melodičnih
tonova u strofama i glasnog, bučnog refrena.
’Rented World’ je kao vožnja roller coaster-om, taman kada ste gore i
kada je uzbudljivo vi brzo padnete dole i vožnja je gotova. Neki bendovi mogu
da se poigravaju sa žanrovima i njima to ide puno bolje od The Menzingers. Ima pesama na ovom disku koje se izdvajaju i koje
zaslužuju pažnju koje je bend dobio zadnjih meseci ali ’Rented World’ je daleko od albuma o kome vredi pričati.
