Jimmy Eat World - Damage #recenzija

RCA Records
2013

Jimmy Eat World pioniri pravca koji nosi naziv pop-punk. Počeli su sa radom početkom devedesetih kada su neki drugi punk bendovi iskoristili priliku i postali svetske zvezde samo zato jer su izdavačke kuće tražile novu Nirvanu. James Adkins i njegov bend su polako i strpljivo gradili karijeru, postigli kultni status i u međuvremenu snimili neke od najznačajnijih pesama moderne rock muzike.

’Damage’ osmi studijski album je veoma zreo ako bi se uporedio sa nekim prošlim izdanjima. Nema prevelikih odstupanja na ovom disku, ipak nije jednolinijski, dosta je kompletan i vredi ga slušati od starta do kraja bez prekida. Od uvodne „Appreciation“ koja kao da je delo Bob Mould-a, do poslednje „You Were Good“ vaša pažnja je usmerena ka muzici Jimmy Eat World. Naslovna numera „Damage“ sa izuzetno predivnim refrenom i sa, na neki čudan način, The Cure zvukom koji se probija negde iz pozadine. Možda jesu ikone pop-punka ali sa ovim albumom dobijamo malo više pravog pop zvuka ili usudio bih se da upotrebim jednu ružnu reč: americanu.

„How'd You Have Me” i „Lean“ su gitarske, kao i prvi singl „I Will Steal You Back“, dok je „Book Of Love“ vesela u strofama a tužna u refrenu – možda i najlepša na albumu!

„Please Say No” fina balada baš kao i “Byebyelove” sa izuzetno zaraznim refrenom.

‘Damage’ je album za opuštanje. Možda će stariji fanovi Jimmy Eat World naći zamerke jer nema hitova kao “Bleed American” ili “The Middle”, nema ni “Sweetness”...

‘Damage’ deluje kao da je snimljen za nas koji smo već odrasli uz Jimmy Eat World i ne volimo da gledamo u prošlost, ne očekujemo ništa od budućnosti ali nam je sadašnjost veoma važna!