Promocija novog albuma Love Lust Faith + Dreams objavljenog 21. maja je u toku. U emisiji komičara Jimmy Kimmel-a na ABC mreži 30STM su odsvirali dve pesme, novu "Up In The Air" i "King & Queens" sa prethodnog albuma.
Zanimljivo da basisti Tim Kelleher-u koji nije stalni član benda više i ne dozvoljavaju da bude na bini sa bendom nego su ga smestili iza bubnjeva Shannon Leto-a.
Kako je najavljeno QOTSA su održali uživo promociju svog novog albuma '...Like Clockwork' u Los Angelesu, npr.org je sve to prenosio uživo. Ako niste bili budni u 5 ujutro u petak snimak celog nastupa je postavljen na sajt.
Najvaljeno je da će bend odsvirati ceo nov album, ali ipak izostavili su "Fairweather Friends" na kojoj gostuju Elton John i Trent Reznor.
Koncert je trajao skoro dva sata. Na velikim monitorima iza benda za svaku pesmu je pripremljen video sadržaj umetnika Boneface sa kojim bend sarađuje od ovog izdanja. Pored omota albuma, Boneface je uradio i promotivne spotove za više pesama.
Novo izdanje '...Like Clockwork' se pojavljuje 4. juna.
Svirali su: "Keep Your Eyes Peeled" "You Think I Ain't Worth a Dollar, But I Feel Like A Millionaire" "Sick, Sick, Sick" "First It Giveth" "No One Knows" "My God Is the Sun" "I Sat by the Ocean" "The Vampyre of Time and Memory" "I Never Came" "Kalopsia" "If I Had a Tail" "Turnin' on the Screw" "Burn the Witch" "Make It Wit Chu" "Smooth Sailing" "Little Sister" "I Think I Lost My Headache" "Go With the Flow" "I Appear Missing" "...Like Clockwork" "Feel Good Hit Of The Summer" "A Song For The Dead"
Članovi QOTSA:
Josh Homme, gitara, vokal
Troy Van Leeuwen, gitara
Dean Fertita, klavijatura, gitara
Michael Shuman, bas
Jon Theodore, bubnjevi
Boneface, animacije
Najkraća
moguća recenzija bi bila: kako Alice In Chains zamišljaju Alice In Chains
album.
Možda
sam ja očekivao previše od novog izdanja, legendi grunge-a, kako novinari vole
da ih zovu ali ’The Devil Put The Dinosaurs Here’ je ubedljivo najdosadnije što
je Jerry Cantrell smislio i snimio sa svojim bendom!
12
pesama, 67 minuta muzike – što je mnogo, mnogo je. Da su se zadržali na prvih
pet pesmama to bi bio jedan fenomenalan maksi singl, ali posle toga kreće samo razvlačenje...
Dosadni
i teški rifovi, dve – tri balade sa country prizvukom (Jar Of Flies fazon) i
najiritantnije nasnimavanje vokala, užas!!! AIC jesu bili poznati po dvoglasnom
pevanju, Staley/Cantrell su bili izuzetan tandem koji se dopunjava i zvučao je kao
da su jedan glas, ali William DuVall svojim jednoličnim pevanjem i tim
uzaludnim dosnimavanjem vokala ubija u pojam.
Prethodni
album ove postave ’Black Gives Way to
Blue’ je bio toliko neupečatljiv da ga se praktično i ne sećam, ali ovaj
novi, on je već ostavio trajne posledice na moju psihu, ovu traumu ću teško
preboleti.
Da
AIC stvarno nisu imali ideje kako da snime novi disk govore sledeće činjenice:
sve pesme su sličnog (sporog!) ritma, uzaludno ponavljanje refrena, minutaža –
skoro sve pesme su oko 6 minuta duge i najgora od svih: pesma koja se završava
u fade out, pa kao da smo u 1984.!!!
Možda
je još rano ali ovo je definitivno moj izbor za najgori album 2013. Cenim svaki
bend koji se posle gubitka ključnog člana odluči na nastavak rada ali u slučaju
AIC bolje da su promenili ime i dali sebi kreativne slobode. Ovaj reformirani
bend je zapravo produkt izdavačke kuće koja od njih samo traži nov AIC album i
ništa više.
Slušajući
ovaj album najverovatnije će vam i samoubistvo pasti na pamet, u tom slučaju
isključite i pustite novi Queens Of The Stone Age.
