28.04.2013.

Iron Maiden - Maiden England '88 DVD

Iron Maiden nisu bend koji po svaku cenu hoće da vam uzme novac, svako njihovo novo izdanje uvek sadrži neke neobjavljene snimke i bonus materijal, ovog puta to baš i nije slučaj. Novi DVD/Blu-Ray snimak koncerta iz 1988. u Birmingham-u donosi kompletan koncert sa bis pesmama, treći nastavak istorijata benda i re-izdanje prvog Maiden dokumentarca '12 Wasted Years'.

Koncert:
Originalno VHS izdanje objavljeno 1989. godine sadržalo je sve pesme sa koncerta zaključno sa "Iron Maiden". Ako ste se svih ovih godina pitali koje su pesme svirali na bis, sada to možete i pogledati i slušati. Snimak koncerta je digitalno remasterizovan i urađen je 5.1 audio mix.

Na drugom DVD-u se nalazi:
"The History of Iron Maiden - Part 3": Nastavak priče o istoriji benda, ovog puta malo šturo urađeno. U samo četrdeset minuta su smešteni intervjui, snimci iz tog vremena i audio klipovi. Pored članova benda jedino je i menadžer Rod Smallwood pričao, mogli su makar da urade intervju i sa producentom Martin Birch-om?
"12 Wasted Years" remasterizovana verzija dokumentarca iz 1987. Pored članova benda o počecima Maiden-a pričaju i ljudi iza scene, fan klub osnivači ka i prvi pevač Paul Di'Anno. U devedeset minuta kombinacija snimaka sa koncerata i intervjua.
Promo spotovi sa dva albuma iz ovog perioda Maiden: "Wasted Years", "Stranger in a Strange Land", "Can I Play with Madness", "The Evil That Men Do", "The Clairvoyant".

Konačna ocena: moglo se očekivati i malo više, generalno ne dobijate ništa što već niste videli ako pratite Iron Maiden godinama, izdanje će možda biti zanimljivo mlađim fanovima.

Corey Taylor objavljuje drugi roman VIDEO

Uvek zaposlen Corey Taylor (Stone Sour, Slipknot) uskoro objavljuje svoju drugu knjigu "A Funny Thing Happened On The Way To Heaven (Or, How I Made Peace With The Paranormal And Stigmatized Zealots And Cynics In The Process)" (Čudna stvar se desila na putu do neba(Ili, kako sam se pomirio sa paranormalnim i stigmatizovao fanatike i cinike u tom procesu)). 2011. je objavio prvo izdanje, memoare "Seven Deadly Sins".
Nova knjiga na izvestan način predstavlja piščeva iskustva sa paranormalnim.
24. aprila na koncertu u Nashville-u, Stone Sour su prvi put izveli obradu "Children Of The Grave" benda Black Sabbath. 


povezane vesti:
Jedan dan na turneji Stone Sour VIDEO
Snimanje House Of Gold & Bones VIDEO
recenzija: Stone Sour - House of Gold & Bones Part 2

Deep Purple - Now What?!

earMusic/Edel
2013


Umesto recenzije

Deep Purple su bend koji je previše dao rock muzici a nikada nije dobio zasluženo priznanje od strane muzičke javnosti. Za razliku od svojih kolega koji se izvlače na status legende i očekuju od vas da kupite svako re-izdanje starih albuma i kompilacije koje redovno izdaju, Deep Purple svih ovih godina sviraju i kada dođe vreme objave novi album.

Nema puno bendova koji mogu da opstanu kada ih napusti neki ključni član, Deep Purple su jedini koji u tome uspevaju. Kada ih je napustio Blackmore mislili smo gotovi su, došao je Steve Morse i „podmladio“ bend:)
Na žalost sada već pokojni, gospodin Jon Lord je odlučio u 2002. da se posveti solo projektima jer su mu turneje sa bendom bile prevelik teret, od tog udarca se Purple najteže oporavio. Koliko je Gillan-ov glas važan za ovaj bend toliko je kreativnost Jon Lord-a bila važna za komponovanje materijala. ’Bananas’ iz 2003. nije bio loš album ali sledeći ’Rapture Of The Deep’ (2005) nije uspeo da zadrži pažnju slušaoca.


Posle osam godina pauze i nekoliko turneja, uz novog izdavača Purple su konačno ušli u studio i snimili ’Now What?!’.

Teško je biti objektivan kada ste odrastali, a sada i starite sa bendom kao što je Deep Purple. Bez ikakvog srama mogu da priznam da je to jedini bend zbog kog sam plakao kada sam ih prvi put video uživo. Emotivna veza između slušaoca i određenog benda je jedno, Deep Purple meni ipak previše znače da bih mogao da preslušam album i opišem kako sam ga doživeo.

Kako zvuči ’Now What?!’, prosto, zvuči kao Deep Purple! Ima pesama koje delom podsećaju na ovaj ili onaj period benda, par blues numera, jedna-dve balade...
Ono što je najvažnije zvuči ISKRENO!! Bez ikakvih pretenzija da budu Deep Purple iz prošlosti jer ovo je ipak 2013. godina.
Ian Gillan-ov glas je apsolutno fenomenalan, čovek u svojih 68 godina i dalje uspeva da oduševi svojim vokalom. Steve Morse je svojim, sada već, prepoznatljivim stilom pružio dosta dobrih rifova i neke neverovatne solaže koje je snimao uživo u studiju bez nasnimavanja!. Don Airey je stvarno dao sve od sebe na novom albumu. Ian Paice i Roger Glover nikada nisu bili samo ritam sekcija, možda se ne ističu na ovom albumu ali bez njih ko zna kako bi sve to zvučalo.

Možda je bio čudan izbor benda da produkciju radi Bob Ezrin ali saradnja je ipak dala odlične rezultate. Ezrin najpoznatiji po radu sa Alice Cooper-om delovao je kao previše komercijalan izbor za zvuk koji se očekuje od Purple ali mislim da je krajnji produkt neočekivano dobar. Od hard rock zvuka preko klasičnog rock-a, malo sympho, blues-a pa čak i jazz-a je stalo u 60 minuta. Prve dve objavljene pesme „Hell To Pay“ i „All The Time In The World“ su možda i najslabije na izdanju, trebali su da krenu sa: „A Simple Song“, „Weirdistan“, „Out Of Hand“, „Body Line“...