Miss May I - Rise Of The Lion #recenzija

Rise Records
2014

Miss May I sa svojim četvrtim albumom se vraćaju korenima metalcore žanra, na momente ovo je trash album iz sredine osamdesetih. ’Rise Of The Lion’ je vrlo konkretan i bez pardona, zvuči kao mašina koja ne može da se zaustavi.

Od uvodne „Refuse To Believe“ Miss May I su kreću brzo i veoma žestoko, podsećaju na sirovi Killswitch Engage. Ono što nedostaje ovom albumu je raznovsnost, sve pesme su uglavnom istog stila. Diskutabilni su i vokali Levi Benton-a koji je na momente veoma moćan ali posle nekoliko pesama poželite da je u blizini i da ga zamolite da prestane da se dere.

„Lunatik“ je jedna od zanimljivih na ’Rise Of The Lion’ najviše zbog ravnopravnije podele između čistih vokala Ryan Neff-a i Benton-a. Prvi singl sa izdanja je bio za „Gone“ koja je jedna od onih koje bi mogle da se opišu kao trash metal. Aktuelni singl „Echoes“ je jedna od najmirnijih na albumu ali previše podseća na Bring Me The Horizon (konkretno „Sleepwalking“).

Potencijalni singl je „Tangled Tongues“ – možda i jedina u kojoj su uspeli da pogode pravi metalcore zvuk koji se od njih i očekuje. „Hero With No Name“ bi odlično prošla na trash sceni daleke 1986, danas i ne baš.

Nekako se čini kao da je ’Rise Of The Lion’ nepotrebno previše bučan album. Bez straha da ovaj tekst izgleda kao da ga je pisao penzioner ali metalcore scena je toliko uznapredovala u poslednje dve godine da snimiti ovakav album može da bude ravno samoubistvu. Ovo neće biti prvi disk na koji ćete se setiti kada pomislite na Miss May I, nije baš ni najlošiji u njihovoj karijeri ali je veoma prosečan a gore od toga nema...