The Joy Formidable - Hitch #recenzija

Atlantic
2016

TheJoy Formidable su bili puni samopouzdanja kada su snimali 'Hitch'. Njihovo treće ostvarenje, u skoro sedamdeset minuta, nudi sve ono što nam od njih treba. Previše energije a ipak veoma nežno i spokojno. Ovo je bend će vas osvojiti, uzbuditi i oraspoložiti!

Teško je odvojiti neku od numera sa 'Hitch'. Ovaj album se sluša od početka do krada. The Joy Formidable su i dalje u tom svom indie/alternative-rock fazonu. Od uvodne "A Second In White" bend je opredeljen brzim ritmom, glasnim gitara i predivnim vokalima Ritzy Bryan. Slušajući njihovu muziku zaboravljate da oni dolaze sa Velsa, kao da neočekujete da neko ko tamo živi može da ispolji ovakve emocije preko svoje muzike. Deluje logičnije da ja ovaj bend stasao u predgrađu Londona ili New York-a.

„Radio Of Lips“ je možda i najbolja sa ovog izdanja, možda i previše podseća na singl "This Ladder Is Ours" sa prethodnog 'Wolf's Law' albuma (pročitajte recenziju) ali možda i Foo Fighters već godinama snimaju pesme na isti kalup ali to nikome ne smeta. "The Last Thing On My Mind" kao singl mi nije toliko prijala kada je slušam kao deo albuma, jer ovde pripada i logičan je prelaz od „bučnih“ rifova ka sporijem new wave senzibilitetu.

"Liana" je balada na neki način, ima taj Muse osećaj i od umilih početaka završava se veoma glasno. Potencijalni hit je svakako „Runing Hands With The Night“, ali ako je objave kao singl verziju jer na albumu traje oko sedam minuta. „Runing Hands With The Night“ ima taj refren koji morate da zapamtite, koji se razlikuje od ostatka pesme i odskače. „Blowing Fire“ nas vraća u devedesete kada je Garbage imao hitove koji se nisu skidali sa MTV-a, ipak hit kao ovaj su samo mogli da sanjaju.

Činjenica je da The Joy Formidable ne nude ništa novo sa 'Hitch'. Ovo je njihov stil koji su gradili poprilično dugo. Ako je ovo prvi album koji ćete od njih preslušati onda ćete se iznenaditi snagom koju poseduju. Ovo je pre svega svirački bend koji ne zavisi od studijskih pomagala i računara. U njihovoj muzici se osećaju i Led Zeppeli i The Joy Division, The Cure pa preko uticaja devedesetih pa sve do današnjih velikana kao Muse ili Arctic Monkeys.