Blaze Bayley - Soundtracks Of My Life #recenzije

blazebayley.net

2013

Prosto je tužno kako se heavy metal zajednica ophodi prema nekim izvođačima. Blaze Bayley je posle par godina u Iron Maiden objavio neke albume koji su svakako bolji od onih koje je taj bend objavljivao posle njega ali sve je to uzalud. ’Soundtracks Of My Life’ sadrži trideset pesama koje su pevaču najznačajnije iz dosadašnje karijere.

Ovom kompilacijom Bayley skreće pažnju na svoju solo karijeru. Pesme sa Iron Maiden se ne nalaze na albumu, mada ni na Iron Maiden kompilacijama nema pesama sa Bayley-om. Jedino je „Clansman“ u novom aranžmanu uspela da se nađe na drugom disku.

Sve sami hitovi se ređaju od starta ovog izdanja „Man Who Would Not Die“, „Ghost In The Machine“ singlovi koji su ostali u senci nekih mnogo slabijih u vreme kada su objavljeni. Poetična „Stare At The Sun“ od skoro osam minuta pokazuje raznolikost u muzici ovog pevača, kao i sledeća „Robot“ – suprotno od prethodne odlazi u speed metal. Prvi disk je retrospektiva pet studijskih albuma koje je Blaze snimio sa bendom. Pesme nisu hronološki povezane tako da može da se čuje i razlika u produkciji bez obzira što je čitav materijal nanovo remasterizovan. Promena saradnika u bendu tokom godina se najbolje primećuje u aranžmanima pesama, novije na kojima se manje radilo od onih sa početka solo karijere. Ono što će nekome ko se prvi put susreće sa Bayley-em solo biti zanimljivo je da njegove pesme nisu kopija Maiden materijala već su dosta originalne.

Na drugom disku se nalazi i materijal koji je Blaze radio sa Thomas Zwijsenom akustično: „Russian Holiday“ i „Clansman“ su zanimljiva kombinacija karakterističnog vokala Bayley-a sa akustičnom gitarom bez ostatka benda. Jedina iz Wolfsbane perioda (prvi bend pevača sa kraja osamdesetih, početkom devedesetih) je „Tough As Steel“ ali u koncertnoj verziji snimljena 2002.

Pesme kao „Living Someone Else’s Life“, „The Day I Fell To Earth“, „Motherfuckers R Us“ su do sada objavljene kao bonusi na nekim diskovima. Kao gost bendu Sinnergod snimio je „Wonderful Life“ koja se takođe našla na kompilaciji. Disk zatvaraju dve nove numere „Hatred“ i „Eating Children“ koje je snimio sa producentom izdanja i nekadašnjim gitaristom benda Black Symphony, Rick Plaster-om.

Blaze Bayley je bio dovoljno hrabar ili lud da zameni Bruce Dickinson-a u Iron Maiden i uradio je odličan posao. Njegova karijera je imala više padova nego uspona, potpuno nezasluženo. Činjenica da ne treba imati samo dobre pesme, već i lepo lice, moćni menadžment, jakog izdavača...