David Bowie - The Next Day

Umesto recenzije

Nestrpljivo sam čekao pojavljivanje novog albuma David Bowie-a ’The Next Day’. Kada sam konačno preslušao to remek delo shvatio sam da nema potrebe recenzirati ga. Možda sam se i uplašio da ću napisati neku glupost jer i ako znam sve hitove nikada se nisam ozbiljno bavio karijerom David Bowie-a. Jednostavno, svaki put kada sam razmišljao da napravim listu deset najlepših, najboljih, najoriginalnijih pesama ikada, mada mrzim takve liste, barem tri Bowie-ve pesme bi se našle među prvih pet. Možda glupo zvuči ali mislim da nisam dovoljno kompetentan da JA dam kritiku o novom albumu umetnika kakav je David Bowie.

Čitajući šta su neki eminentni recenzenti napisali o ’The Next Day’ albumu  iritiralo me je što su se potrudili da nađu koja pesma podseća na koj album iz bogate karijere ovog izvođača. Naravno da će pesme podsećati na Bowie-a kada ih on piše, bilo bi strašno da ne liči na njegov prepoznatljiv stil. Izvođači njegovih godina uglavnom objavljuju Best Of izdanja sa po jednom do dve nove pesme, dok je Bowie objavio album koji je na neki čudan način Best Of samo sa novim pesmama. Svaka od pesama ima prizvuk nekog dela njegove karijere a ipak su izuzetno sveže. Deluje mi kao da je u isto vreme ovaj album i retro i moderan, ako to ima ikakvog smisla!

Od starta i naslovne pesme „The Next Day“ pa preko novog singla „The Stars (Are Out Tonight)“, „Where Are We Now?“ prvog singla, jazz fusion „If You Can See Me“, pop varijanta u „Dancing Out In Space“ do poslednje „Heat“ izuzetno mračne balade - ovaj album vam jednostavno drži pažnju i ne pušta vas! Sve je tu, sve je na mestu, Bowie-ev vokal, klavir, gitare, bas, bubnjevi, nište ne odskače i ništa ne fali. Produkcija je apsolutno savršena, mislim da je producent Tony Visconti pokazao mladim producentima kako se producira album. Bez obzira koji jezik govorite, razumete li reči koje Bowie peva, imate utisak da se baš vama obraća. Takvu snagu u glasu i sposobnost da prenose emocije a ne samo zvuk imaju još samo par umetnika pored Bowie-a.

Dali je vredelo čekati deset godina za ovakav album? Naravno da jeste! Ostaje samo da se nadamo da će se David Bowie predomislite po pitanju turneje i održati, barem par koncerata.