Prospect Park
2013
Američke
patriope poznatije kao Five Finger Death
Punch objavili su nastavak svog albuma, predugog imena. U situaciji kada se
ne živi od prodaje albuma najbolje je iskoristiti trenutnu popularnost benda i
duplirati zaradu objavljivanjem dva albuma srednjeg kvaliteta. Karakteristično za FFDP je da baš ne mogu da se
odluče za jedan pravac, nekad su groove, po malo trash ili samo heavy ali im
najbolje ide pravljenje ljigavih balada.
'The Wrong Side of Heaven
& the Righteous Side Of Hell, Vol. 2' sadrži infantilne tekstove sa šablonskim
naslovima koji kao da su delo napaljenog tinejdžera. Površno i bez ikakvog smisla oslanjaju se na frazama o životu i smrti i što češće korišćenje reči „Fuck“!
Sve
što smo već čuli na Volume 1 na
žalost slušaćemo i na Volume 2. Preko-producirani
vokali sa prenaglašenim gitara, bubnjevima koji zvuče kao da nije svirao čovek
(ta divna Pro-Tools generacija).
Nekoliko balada na Volume 2 je ipak previše, još
ako se uzme u obzir da je prvi singl „Battle
Born“ takođe balada. Posebno se izdvaja ekstra ljigava „Cold“ (to ni
Whitesnake ne bi snimio krajem osamdesetih).
Za
razliku od Volume 1. Ovaj album je
ipak živahniji, da ne kažem „žešći“ ali od pesme do pesme ponajvljaju se isti
refreni, rifovi...
Obrada
„House Of The Rising Sun“ koja
zatvara album je možda i nešto najgore što se pojavilo ove godine ali od FFDP se bolje i ne očekuje.
Five Finger Death Punch predstavljaju sve ono što
je loše u heavy metal muzici, grubijanski pristup koji ovaj bend voli da
iskazuje nije ono što treba da je u prvom planu kada je ovaj pravac u pitanju. Na
žalost mnogi koji zaslužuju pažnju ostaju u senci baš zbog ovakvih koji nemaju
predrasuda ni da podrže zakone o upotrebi oružja ili da se slikaju sa
kontroverznim političarima. Pesme FFDP
ne sadrže ni jednu poruku, ovo je bend koji živi od ljudske gluposti o nasušnoj
potrebi ka senzacionalizmu.
