Asking Alexandria - The Black #recenzija

Sumrerian

2016

Čini se kao da su Asking Alexandria sa ’The Black’ hteli da se vrate metalcore korenima i da zanemare prethodni 'From Death to Destiny' (pročitajte recenziju), odličan album ali snimljen u totalnom haosu u kom su se našli sa tadašnjim pevačam Danny Worsnop-om. ’The Black’ je moderan, agresivan i na momente iznenađujuće dobar. Heroj ovog albuma je novi pevač Denis Stoff, odličan i originalan pevač.

Produkcija je kvalitetna, možda na momente preterana ali služi svrsi. Joey Sturgis koji je producirao sve njihove albume je bio logičan izbor da uradi i ’The Black’. Jedino što je neshvatljivo zašto ima previše efekata na vokalima? Denis je pevač velikog raspona i ti efekti se nešto što izuzetno nepotrebni.

Dve veoma slične pesme otvaraju ovaj disk: "Let it Sleep" i naslovna "The Black" imaju ubistven tempo, opasne rifove, fantastične vokalne deonice. „The Black“ deluje kao da je spojena od dve numere jer se završava kao balada koja baš nema puno veze sa ostatkom pesme.

"I Won't Give In" je klasičan Asking Alexandria hit, baš kakav njihovi fanovi vole, numera koja i najviše prija kada se sluša ovo izdanje. Dok je "Undivided" za one fanove koji ih prate od početka karijere, proteklih osam godina. "Circled by the Wolves" koja zatvara ’The Black’ je jednostavna ali efektna pesma.

Nekoliko numera su manje kvalitetne od ostatka albuma. "Sometimes it Ends" je brza i bučna bez puno suštine, klasična metalcore sa kombinovanjem mirnog refrena. Symphonic-rock "The Lost Souls" je jedna od onih za koju se zapitate zašto je na ovom albumu. "Just a Slave to Rock n' Roll" je definitivno najlošiji deo ovog albuma ako ne računamo balade. Metalcore bendovi uporno snimaju balade a retko koja od njih opstane kao hit. "Send Me Home" je power balada o kojoj ne vredi puno pričati, čuli ste ih mali milion do sada. "Here I Am" je nešto sigurnija jer ima bolji refren, zapravo je Stoff izvlači svojim odličnim vokalom. 
Da su se zaustavili na dve balade to bi bilo OK, tri je već previše, „Gone“ koju peva Ben Bruce (gitarista) ubija ritam albuma i veliki je pad. Slušati pesmu u kojoj vokal prati klavir i „gudački“ instrumenti je apsolutno nepotrebno.

Deluje kao da je ’The Black’ treći album u očima Ben Bruce-a koji svakako bi želeo da zaboravi sve što je pratilo snimanje aktuelnog trećeg albuma. Danny Worsnop je ispao korektan i podržao svoj bivši bend u onome što sada rade, što je retkost u muzičkom biznisu. ’The Black’ ima svojih "problema" ali je i dalje odličan album. Asking Alexandria su bend koji je za kratko vreme napravio veliki uspeh i dobro je što nastavljaju istim putem.