Razgovor sa Sabljarom (Dža Ili Bu) #intervju

Nebojša Simeunović Sabljar o novom albumu Dža Ili Bu, koncertnoj promociji, digitalnoj popularnosti, regionalnom MTV-u...

Razgovor vodio Ivica Edge Stanković

01 – Kao koncertno najaktivniji bend u regionu, ko zapravo ima najviše koristi od toga: Dža Ili Bu, publika ili vlasnici lokala?

Sve zavisi kako gledate na život. Ako vam je bitna duhovna strana , onda su bend i publika oni koji dobijaju. Ukoliko gledate materijalno, onda su vlasnici lokala uvek na najvećem dobitku. Svi u bendu imaju neki posao. Bubnjar je taksista, gitarista se bavi montažom garažnih vrata, a ja video montažom. Muzika je ono što svi radimo isključivo iz ljubavi a ne iz materijalne koristi. U Srbiji su bendovi, kako nekad, tako i sad okrenuti samim sebi bez ikakve medijske podrške, osim ako nisu ušli u politiku ili politika u njih.

S obzirom da je Dža ili Bu uvek imao samo svoj put, bez uplitanja političkih i menadžerskih klanova, sponzora i velikog novca, bili smo primorani da sve radimo sami.

Imamo svoj studio “Fabrika” u kome snimamo albume, radimo produkciju i montiramo svoje video spotove. Takodje, svako u bendu ima svoj deo posla. Nekom je to menadžment i organizacija koncerata, nekom snimanje i produkcija muzike i spotova, nekome prodaja majica i diskova na koncertima itd. Tako smo napravili malu komunu koja savršeno funcionise sama za sebe bez spoljnih uticaja.

02 - Godišnjica je albuma ‘Strašni Sud’. Koliko ima mlade publike koja zna stare kompozicije?

Album “Strašni Sud” je izašao 1995. godine i doneo je pesme kao sto su “Ustani i Kreni” i “Večna Lovišta” koje su bile na neki način prvi naši veći hitovi, barem na prostoru Srbije i Bosne i Hercegovine. Pesma “Ustani i Kreni” je svojom porukom budila nadu ljudima tokom mračnih devedesetih. Zato je postala svojevrsna himna starije generacije ali takođe i nove mlađe publike. Mlađi prate i upijaju priče od starijih, a tako je izgleda bilo i u ovom slučaju.

03 - You Tube - relevantno ili lažno predstavljanje uspeha?

You Tube je potpuno relativno merilo uspeha. Bendovi se takmiče u broju pregleda, a svima je nadam se jasno da ko ima da plati može i da nasvira broj pregleda do neverovatnih cifri. Ne vidim tu ništa osim brojeva koji nisu nikakvo merilo. You Tube će zabeležiti svaki pregled, čak i onoga koji se zgražava nad tom muzikom, a došao je do toga jer mu je to tamo negde iskočilo. Živi nastupi su jedino relevantni sto se tiče uspeha.

04 - Zašto nema Dža ili Bu na regionalnom MTV-u?

Na Regionalnom MTV-u odlučuju ljudi koji se slepo drže zadatog klišea koji se vodi pričom da se pušta samo takozvana “komercijalna” muzika. Po njima, pesma mora biti elektro, pop, rege ili nekakva kombinacija svega toga. Muzika mora biti vesela , melodija što gluplja, po mogućstvu da podseća na muziku za reklamu za uloške koji upijaju 2x više... tekst sto bezličniji, da nekog slučajno ne pogodi. Dža ili Bu se na svu sreću nikad nije uklapao u taj kliše. Odgovor im je uvek bio da smo suviše alternativni za njihovu listu. Rekao bih da smo za imena koja se tamo vrte surova komercijala jer Dža ili Bu je odsvirao stotinu koncerata godišnje i ima svoju publiku širom regiona, a ono što se tamo vrti su uglavnom bendovi koji mogu nastupati isključivo na festivalima jer u gradovima gde smo svirali ne bi prodali više od 3 karte. Uostalom, koga još normalnog koji sluša rokenrol boli k... za MTV.

05 - Kritikujete stvarnost u svojim pesmama, vidite li izlaz tj. ako vidite koji je izlaz za opstanak Rock And Roll-a na ovim prostorima?

Dža ili Bu je uvek imao deo pesama koje su imale kritički, a rekao bih i buntovnički stav prema svim lošim stvarima koje nas okružuju. Kao tekstopisac svih tih pesama mogu da kažem da su one uvek bile usko povezane sa onim što osećam ili sa nečim što mi se uistinu dogodilo u životu. Opstanak Rock ‘n’ Rolla vidim u iskrenom izražaju, a ne u površnom bavljenju muzikom, kako to danas mnogi rade. Naravno,takođe jedna od  bitnih stvari u vezi sa tim je i to da bendovi treba da se drže zajedno, kako bi scena opstala. Rock 'n' Roll scena s kraja 80-ih i početka 90-ih je upravo zahvaljujući tome postojala i bila jaka jer su se bendovi potpuno različitih muzickih pravaca (punk, rock, rockabilly, metal, hard core, rege...) družili i međusobno podržavali.  

06 – Koliko nastupi na festivalima pomažu u promociji benda?

Festivali koje smo svirali poslednjih godina donekle su pomogli popularizaciji benda u regionu. Nastupali smo na Exit Festivalu i Koncertu Godine (Novi Sad), Belgrade Calling-u pre Billy Idol-a, zatim na Zaječarskoj Gitarijadi, na Taxirat-u (Skoplje) , Silvertown Shine Festival-u (Srebrenica), Duka Fest-u i Leto na Vrbasu (Banja Luka), TLO-u, Skladište Fest-u, Rock Village-u, na Šabačkom Letnjem Festivalu i mnogim drugim. To nam je omogućilo da u turneje koje smo radili, uključimo veliki broj gradova na području Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore i Makedonije. Svirali smo na InMusic festivalu u Zagrebu ali nažalost nismo jos uvek uspeli da napravimo neku veću priču u Hrvatskoj osim 4-5 manjih svirki. 

07 - Kakvi su naredni planovi benda Dža ili Bu?

Trenutno radimo na novom sedmom studijskom albumu, koji će se zvati “Sedma Sila”. On bi po nekim starim aršinima zapravo trebalo da bude dupli album jer ima 20 pesama. Na njemu će biti i dosta gostiju iz bendova sa kojima smo svirali i družili se devedesetih, kao što su Bjesovi, Goblini, Atheist Rap, Autogeni Trening i drugi. Poslednji studijski album “Kukovo Leto”, izašao je 2012. godine . Album je producirao Teodor Jani, nekadašnji producent Azre, EKV-a i mnogih drugih. Posle izlaska albuma, imali smo jednu beskonačnu turneju od preko stotinu koncerata, na kojoj smo puno putovali i družili se. Kad se probudimo sutradan posle svirke u nekom gradu, a pre odlaska u sledeći, moj kum Vaske, gitarista i ja, pravili bismo pesme uz jutarnju kafu i rakijicu. Pesme su nastajale jedna za drugom i ubrzo smo shvatili da treba što pre da uđemo u studio i snimimo ih. Novi album bi trebalo da izađe na jesen.

08 - Ima li svrhe izdavati nosače zvuka ili se prepustiti digitalnoj prodaji albuma?

Nekada sam bio veliki kolekcionar, pa i dan danas imam na hiljade vinila, diskova i kaseta. Zato ću uvek biti na strani izdavanja čvrstih medija. Kada sam kao klinac kupovao ploče, to je bio čitav jedan mali ritual. Kupiš album, odeš kuci, staviš ploču na gramofon i slušaš, a uz to gledaš omot, čitas tekstove pesama, stvaraš čitavu jednu sliku o tom bendu. Danas je to samo gomila Track- ova na komjuterskoj plej listi.

Što se tiče novog albuma Dža ili Bu “Sedma Sila”, nadam se da će izaći kao i predhodni za PGP na čvrstom nosacu zvuka, to jest CD-u. U Hravtskoj se publika može upoznati sa radom Dža ili Bu preko kompilacijskog CD-a “Retrovizor“, koji je izašao za diskografsku kuću “Slušaj Najglasnije“.

09 - Za kraj, kada bi trebalo dati savet mladim bendovima ili ljudima koji gaje entuzijazam da će se baviti Rock and Roll-om, kako biste im pomogli?

Deco slušajte mamu, tatu i Dža ili Bu )))

Dža ili Bu biografija:

Dža ili Bu je osnovan 1987-e godine u Beogradu. Dža ili Bu su prvi koncert održali u beogradskom bioskopu “Rex” 22. januara 1988. godine. Te godine su uradili prve demo snimke, pesme “Mamin nov usisivač” i “Crveno”. Sa četiri demo snimka su zastupljeni na izdanju “Drugi talas - Beograd 89” (1989.) na kome su predstavljeni novi domaći sastavi. Oktobra 1989. godine im se priključio gitarista Goran Majkić Goksi. Godine 1990. snimili su pesme objavljene na kaseti “Lepa kaseta” i svirali su po čitavoj SFRJ. Sledeće godine snimili su novu seriju pesama koje su, uz deo prethodnih sa kasete, objavljene na prvom studijskom albumu “Hej, mornari”. Uz duhovitu nalepnicu na omotu “Pobednici Splita ‘91.” formulisali su gitaristički orijentisanu svirku propraćenu ironično-socijalnim tekstovima i to posebno u pesmama “Živeo Staljin i svetska revolucija” i “Kraljica pica parka”, LP je izašao 9. marta 1992. godine i po njegovom objavljivanju krenuli su na seriju nastupa po Srbiji. U tom periodu odsvirali su oko sto nastupa i zahvaljujući tome Radio Index ih je proglasio za koncertnu grupu godine. Njihova pesma “Umetnik”, snimljena leta 1992. godine na nastupu u KST-u, objavljena je na ploči “Nema ljubavi bez patnje i bola” (Take It Or leave It 1993.). Po snimanju drugog albuma “Spremanje ribljeg gulaša zahteva visoku koncentraciju” ponovo su obišli Srbiju, a odsvirali su prvi inostrani koncert i to u Skoplju. Novi album doneo je pesme u sličnom maniru kao i prethodni, uz dalji razvoj postkomunističkih priča, kroz “Drug Tito se krije u pećini”, “Velika svetska zavera” i ratom označena “Drugovi”. Na ploči je i ironična obrada ex Yu heavy metal klasika, pesma “Motori” sastava Divlje jagode. U pratećim vokalima pojačanje su pružili članovi grupa Atheist Rap i Eva Braun. Krećući se u muzičkom rasponu od punka pa do hard rocka dali su svoje, cinično viđenje zemlje u kojoj su osuđeni da žive. Decembra 1995. godine objavili su CD “Strašni sud” koji svoj kataklizmični sadržaj formuliše kroz muziku inspirisanu punk snagom. Produkciju je radio Igor Borojević (Partibrejkeres). Pored novih pesama “Zanimljiva geografija”, “Neki drugi grad” i “Uradi sam”, inspirisanih aktuelnim političkim trenutkom, tu su i nasli i opšte prihvaćeni hitovi “Večna lovišta” i “Ustani i kreni”. CD je kao bonus doneo pet pesama sa prethodnih ploča. Album Strašni Sud je doziveo komercijalni uspeh i prodate je u za to vreme pozamasnom tirazu od 12.000 primeraka.
U leto 1996. godine gitarista Goksi je otišao u vojsku, zatim u Hjuston gde je magistrirao u NASA centru na raketnim gorivima. Sa bivšim članovima sastava Dead Kennedys i Butthole Surfers osnovao je grupu God Dog. Zamenio ga je Igor Panić sa kojim su krajem 1997. godine u produkciji Igora Borojevića snimili ploču “Kao da ničeg nije ni bilo”. Pored novih pesama kao što su “Aljaska” i “Olovni Vojnik” tu je i “Pas koji hoda sam”, obrada “Teenage kicks” sastava Undertones. Ploču su snimili u svom studiju “Fabrika” koji su otvorili sa Igorom Borojevićem. Kasetu “Kao da ničeg nije ni bilo” objavio je ZMEX januara 1998. godine, a devet meseci kasnije su za sopstvenu izdavačku kuću Fabrika izdali isti materijal na disku koji je uz pesme ponudio šest spotova, biografiju i fotografije grupe. Snimak sa dva koncerta koje su krajem 1998. godine održali u klubu “Bunker” u beogradskom Domu omladine, samostalno su objavili na disku “Bunker 99”. U proleće 1999. godine, u vreme bombardovanja Jugoslavije, prestali su sa radom.
Tokom perioda kada je grupa pauzirala Sabljar je sa Aleksandrom Grujićem (1970-2013) pevačem i basistom  "The End Band"-a pokrenuo sastav Chornobyl in House sa kojim je objavio CD “12” (Active Time 2002.).

Na scenu su se vratili 2003. godine a na kompilaciskom disku “Retrovizor” izdatom za PGP-RTS uz izbor starih pesama su četiri koncertna snimka urađena na njihovom nastupu u Domu omladine januara 1999. godine. Od novih materijala snimili su “Ilegas” i obradu pesme “Opasne igre” sastava Beograd. Peti studiski album “Ultra muk” bio je muzicki upliv u industrial zvuk uz nove pesme “Metak”, “Rasprodaja”, “Zid”, snimili su obradu “Lepi Mario” Satana Panonskog. Kao predgrupa nastupili su u Areni Beograd na koncertu sastava Kaiser Chiefs 19. juna 2007. godine. Kompilaciju “Dobre stvari” su postavili na internet i ona uz izbor snimaka sa svih albuma sadrži i ponovo snimljene tri pesme sa debija. Šesti studiski album “Kukovo leto” je producirao Teodor Jani nekadasnji producent Ekatarine Velike, a kao pojačanje im je dosao Vladan Vasiljević (druga gitara)  i novi basista Vuk Pavlović (ex Gangbangers). CD su obeležile pesme “VIP”, “Dobre stvari” , “Rizik” i "Gole Istine". Kao bonus ponovo su snimili deo pesama sa prva dva albuma. U toku 2013 i 2014 u okviru turneje "Kukovo Leto" bend je odsvirao preko stotinu koncerata sirom regiona i nastupio kao predgrupa Billy Idol-u.