Slušanje muzike je emotivna reakcija koju svako od nas doživljava na svoj način. I previše često
čujem da se neko odriče muzike koju je slušao kao mlađi, u srednjoj školi. Kako je moguće da u nekom nema više tih emocija koje su ga vodile kroz odrastanje? Odrastanje, to je ključna reč! Mnogi se u tom dobu zapravo priklanjaju muzičkim trendovima na koje će kasnije gledati kao nešto što je bilo samo za klince.
Zašto onda stariji sa setom gledaju stare crtane filmove i ne mogu da prihvate ove nove. Kako neko može u sebi da probudi te emocije iz ranog detinjstva ali sa muzikom uvek imaju problem. Da odmah razjasnimo ovde se priča o rock, punk i metal pravcima. Izjave "to sam slušao u srednjoj školi" se samo vezuju za ove žanrove i ljude koji tvrde da su ih slušali. Nikada nisam čuo da je neko rekao ne mogu to da čitam, tu knjigu, to je objavljeno tad i tad...
Ili neću da gledam taj film to sam gledao u srednjoj školi. Ako vam se neki album, bend, film, knjiga, tv serija svidela pre deset i više godina zašto ne i danas?
Mislim da je samo u pitanju stvar odabira, mnogi kreiraju svoj muzički ukus preko onoga što je popularno. Rock i njegove podvrste su uglavnom stvar bunta. Dosta dece to počinje da sluša kao protest prema roditeljima koji su previše konzervativni, tako da kasnije kada i sami postanu slika svojih roditelja onda im je i ta muzika strana i nezanimljiva, odvratna.
Ono što je još veći problem što većina ne prihvata novu muziku, koja će novim generacijama da znači beg od stvarnosti. Valjda je to ponovo pitanje odrastanja, neki se jednostavno trude da odrastu što pre a zapravo stagniraju i prihvataju zakon većine. Popularne hitove, reality emisije, bockbuster filmove...
Možda sam ja lud ali odrastao sam uz bendove kao Nirvana, Faith No More, Iron Maiden, Deep Purple, The Doors... Mislim da mi njihova muzika danas više znači nego što mi je značila u periodu odrastanja. 99% muzike koju sam slušao mogu i danas da slušam i probudiće u meni neke druge emocije jer sam (valjda) odrastao.
Zato opustite se i prihvatite i neke nove bendove, one na koje treba obratiti pažnju bez ikakvih predrasuda: Babymetal, Pvris, Hellsongs, Itch, Driving Mrs. Satan, Marmozets, Enter Shikari, White Clouds & Gunfire...
Za nekoliko godina će barem jedan od navedenih da bude ultra popularan i tada ćete morati da ga slušate jer ga svi slušaju, zašto ne počnete još danas.
čujem da se neko odriče muzike koju je slušao kao mlađi, u srednjoj školi. Kako je moguće da u nekom nema više tih emocija koje su ga vodile kroz odrastanje? Odrastanje, to je ključna reč! Mnogi se u tom dobu zapravo priklanjaju muzičkim trendovima na koje će kasnije gledati kao nešto što je bilo samo za klince.
Babymetal - neponovljivo iskustvo |
Ili neću da gledam taj film to sam gledao u srednjoj školi. Ako vam se neki album, bend, film, knjiga, tv serija svidela pre deset i više godina zašto ne i danas?
Mislim da je samo u pitanju stvar odabira, mnogi kreiraju svoj muzički ukus preko onoga što je popularno. Rock i njegove podvrste su uglavnom stvar bunta. Dosta dece to počinje da sluša kao protest prema roditeljima koji su previše konzervativni, tako da kasnije kada i sami postanu slika svojih roditelja onda im je i ta muzika strana i nezanimljiva, odvratna.
Pvris - jedinstveni |
Možda sam ja lud ali odrastao sam uz bendove kao Nirvana, Faith No More, Iron Maiden, Deep Purple, The Doors... Mislim da mi njihova muzika danas više znači nego što mi je značila u periodu odrastanja. 99% muzike koju sam slušao mogu i danas da slušam i probudiće u meni neke druge emocije jer sam (valjda) odrastao.
Budućnost muzike je ovde - Enter Shikari |
Za nekoliko godina će barem jedan od navedenih da bude ultra popularan i tada ćete morati da ga slušate jer ga svi slušaju, zašto ne počnete još danas.
Нема коментара:
Постави коментар