Bob Mould - Beauty & Ruin #recenzija

Merge Records

2014

Bob Mould je legenda alternativnog rock-a, čovek koji je imao i previše uticaja na taj žanr. Jednostavne post punk ili power pop numere su ono što Mould snima već godinama ali to uvek zvuči sveže i drugačije a ipak na neki način isto kao i sve ostalo što radi. ’Beauty & Ruin’ možda nije njegov najbolji album ali je svakako najiskreniji i veoma potpun bez padova i dosadnih momenata.

Na neki način ovaj album je retrospektiva njegove karijere ali kroz nove numere.

Posle uvodne „Low Season“ koja ima neki čudljiv skoro morbidan zvuk Mould kao da se oslobodio i krenuo da svira ono što najbolje zna, glasnu i bučnu muziku! Punk-erska „Little Glass Pill“ dopunjena mandolinom odiše kasnim Husker Du zvukom dok (drugi singl) „I Don't Know You Anymore“ je klasična power pop vesela pesma. Kao da ne može da se opredeli za konkretan zvuk na ’Beauty & Ruin’ pa šeta od besnih do veselih tema „Kid with Crooked Face“ je još jedna na koju stavljamo etiketu punk. „Nemeses Are Laughing“ ima Sugar zvuk ili kako se to danas kaže alternativni rock. „The War“ nastavlja slično dok je „Forgiveness“ sporija, skoro balada je možda i predlog za budući singl. Pesma koja je najavila ovaj album je kratka i energična „Hey Mr. Grey“ posle koje sledi predivna „Fire in the City“ koja bi bez problema mogla da se nađe na čuvenom ’Copper Blue’ albumu, toliko je dobra! Do kraja slede „Tomorrow Morning“ brza, kratka i punk onda power pop „Let the Beauty Be“ i ponovo neizbežni punk sa „Fix It“.

Ovo je Bob Mould. Ovo je ono što on najbolje radi. Ne trudi se da se dopadne onima koji su ga ignorisali i to je ono što cenimo kod njega. Kao vino sa godinama je bolji i bolji. Mnogi su dizali u nebesa prethodni album ’Silver Age’ meni je novi ’Beauty & Ruin’ mnogo bolji.