Pixies - Indie Cindy #recenzija

Pixiesmusic

2014

Niko ne snima album posle 23 godina pauze tek tako, mora da ima neki poseban razlog. Kod Pixies je razlog taj što su postali manje zanimljivi publici na koncertima i više nisu bili glavne zvezde na  fetivalima. Uz pomoć medija koje će novi album ’Indie Cindy’ dići u nebesa, Pixies su spremni da zarade još malo para.

’Indie Cindy’ je nastao kao jedan od dva moguća scenaria; pesme koje su godinama stajale u fioci Frank Black-a su dorađene i snimljene ili su Pixies (sada trojka) bili kreativni i pokušali da naprave hitove koji bi ličile na njihove najpoznatije pesme – reciklaža materijala. Možda po malo od oba...

Nekoliko pesama se izdavaja sa ’Indie Cindy’ albuma kao dovoljno šarmantne da se kaže da ovo izdanje nije potpuno đubre: melanholična „Greens and Blues“, uvrnuta „Bagboy“, alternativna „Blue Eyed Hexe“ i eksplozivna „What Goes Boom“ koja otvara disk.

Totalna propast je u numerama kao: „Jaime Bravo“ – očajan pokušaj indie pop-a, „Snakes“ – pesma zvuči kao bedna kopija Sonic Youth, „Silver Snail“ – nešto nalik baladi ali praktično neslušljivo...

Ostatak albuma su pesme koje možda i ne zvuče previše loše ali činjenica je da neće baš postati neki veliki hitovi. Pixies su bend koji je promenio modernu rock muziku, jedan od najuticajnijih u alternativnom rock-u. Njihov problem je što su doživeli vrhunac na početku karijere, posle ’Doolittle’ albuma, koji je remek delo, kao da su istrošili „baterije“ i više ih nikada nisu ni napunili, do dana današnjeg.