Taking Back Sunday - Happiness Is #recenzija

Hopeless Records
2014

Taking Back Sunday posle šest albuma mogu sebe da zovu i veteranima na muzičkoj sceni. Da jesu odrasli pokazuje ’Happiness Is’, umereniji, smisleniji i drugačiji album. Možda više nema one sirove energije koju su imali na početku karijere ali danas Taking Back Sunday više mogu da pruže svojim slušaocima nego pre petnaest godina kada su počinjali.

Koliko se njihov zvuk promenio na bolje pokuzuje prvi singl „Flicker Fade“, smirena ali ne i spora sa vrhunski odrađenim vokalima Adam Lazzara-e. Jedna od onih pesama koje kada čujete ne možete lako da zaboravite. „Stood A Chance“ sledi na albumu a i objavljena je kao drugi singl - kao da je snimljena za one koji ne mogu da prežale da se sve menja sa godinama; brza, energična, vesela i veoma retro.

’Happiness Is’ nastavlja dalje sa sporom „All The Way“ koja ima žestoko finale. Jedna od poznatijih sa izdanja je „Beat Up Car“ koju Taking Back Sunday sviraju na koncertima već mesecima; deluje ozbiljnije od ostalih sa gitarama koje dominiraju u refrenu i odličnoj ritam sekciji koja prati vokal u strofama, jedna po malo neočekivana pesma. Na „Better Homes and Gardens“ su snimili jedan od najlepših refrena na albumu, bilo bi šteta ako „We Were Younger Then“ ne bude neki od sledećih singlova.

„They Don't Have Any Friends“ i „Like You Do“ sličnog senzibiliteta (vesele, brze i bučne) popunjavaju ostatak albuma. Najduža na ’Happiness Is’ je „It Takes More“, laganija od ostatka materijala i dosta emotivnija. Jedina balada na disku je „Nothing At All“ i ona zatvara izdanje.

Odličan album za Taking Back Sunday kojim su pokazali da mogu da napreduju i da nisu žanrovski ograničeni. U deset pesama uspeli su da spoje novo i staro, da zadovolje one koji ih prate od početka i one koji će to početi sa ovim diskom.

)