Canterbury - Dark Days #recenzija

Hopelles Records

2014

Možda i najprijatnije iznenađenje za početak 2014. je novi album Canterbury-ja. Mladi britanci svojim trećim albumom uspevaju da spoje sve godine dosadašnjeg iskustva u ništo izuzetno.’Dark Days’ nije remek delo ali je slika i prilika kako treba da zvuči izdanje alternativnog rock-a.

Od uvodne „Expensive Imitation“ koja na momente zvuči tako teško da imate osećaj da neko čekićem bije nad vašom glavom, preko energične a ipak veoma nežne „Keep It Moving“ do prve električne balade „All My Life“ nema predaha u muzici benda Canterbury. Rock kao žanr i treba da bude energičan i žestok a ipak da možete da ga pevušite ili zviždućete kada ste sami a to kao da znaju četiri momka koja čine ovaj bend.

Prvi singl je „Satellite“ brza i mračna sa dugim refrenom podseća na rane Muse. „Hold Your Own“ muzički zadire u brit pop vode i kasne devedesete. Aktuelni singl „Think It Over“ je modernija od ostalih u smislu produkcije i aranžmana, srednjeg tempa sa gitarama koje kao da su tu samo da prate vokal kao plus je veoma zarazan refren, ukratko instant hit!

Druga balada je akustična „By The Trail“. Klasični rock na „Elephant“, „Run From A Gun“ u Manic Street Preachers stilu, potencijani singl u „Out From The Cold“. Zanimljiva, lagana i drugačija od ostalih „Going Nowhere“ zatvara izdanje.

Canterbury postoje već skoro deset godina ali će tek ovim albumom da dostignu popularnost koju već imaju njihove kolege We Are The Ocean, Mallory Knox, Don Broco, Deaf Havana. ’Dark Days’ je snimljen uz pomoć fanova i pledge music platforme, obavezno preslušati ovaj album ako volite kvalitetnu gitarsku muziku (recimo od The Beatles, preko Bruce Sprinsteen-a do Muse ili Red Hot Chili Peppers).