Roadrunner
2013
2013
Debi album projekta Scar
The Martyr čiji je lider bubnjar Slipknot-a Joey Jordison u četrnaest pesama donosi sve ono što ste već čuli
kod drugih bendova. Alternativni metal kako ih neki opisuju nije baš najbolji
termin jer se bend kreće od modernog metala sa dva vokala (čist i prljav) do
rock-a, tu i tamo ima elemenata industrial-a.
Izdavač
Roadrunner je poprilično uložio u
reklamu ovog projekta, barem tako deluje, u pokušaju da zaradi na popularnosti Slipknot-a. Scar The Martyr nema previše dodirnih tačaka sa Slipknot, ima ih
dovoljno ali zato ima dosta sličnosti sa Machine Head pa čak i sa Cancer Bats.
Generalno
dosadan album od čak 14 pesama koje nisu loše svaka nezavisno. Samo izdanje
nema neku koncepciju u muzičkom smislu više deluje kao skup pesama koje nisu
našle svoje mesto na nekom boljem izdanju. „Soul Disintegration“ prvi singl na albumu je nešto duža zbog
izuzetno glupe i nepotrebne solaže koja je izbačena iz singl verzije. Izdvaja
se „Cruel Ocean“ najkomercijalnija na disku i svakako kandidat za radijski hit.
Bubnjevi
koji su ugurani u prvi plan su interesantni na prvih nekoliko pesama ali na 74
minuta koliko traje album malo smaraju. Od uvodne „Dark Ages“ koja je delom industrial delom Slipknot kreću žestoko i
tako je tokom celog albuma. Ono što se nameće kao problem je dužina pesama,
najkraća 4 minuta 8 sekundi, najduža 8:31. U svakoj pesmi ima nepotrebnih
delova koji jednostavno štrče, odudaraju od ostatka i kvare neizgled dobar rif
ili refren.
Nedovoljno
osmišljen materijal ostavlja srednji utisak. Nikako ne može da se kaže da je Scar The Martyr loš album ali je daleko
od dobrog.
Нема коментара:
Постави коментар