Korn - The Paradigm Shift #recenzija

Caroline/Prospect Park
2013

’The Paradigm Shift’ je album kojim bi trebalo svi da budu zadovoljeni i stari i novi fanovi. Posle niza neuspeha, Korn u skoro pa originalnom sastavu, snimili su album uz koji ne mora da ide objašnjenje o muzičkom pravcu. Ovo je jednostavno samo novi Korn album, onako kako smo i očekivali.

Prva objavljena „Never Never“ jedina je komercijalna i može se reći i najlošija pesma ovog albuma. Eksperimentisanje sa elektronikom ovde je svedeno na slučajnost, od starta albuma Korn kreću kako i dolikuje: teški gitarski rifovi, bubnjevi i bas koji kao da su jedno i Jonathan Davis u svom prepoznatljivom izdanju. „Prey For Me“ ima dobar ritam, pevljivi refren, prava pesma za otvaranje albuma. „Love & Meth“ drugi singl, podseća na „Falling Away From Me“, pesma bi mogla da se opiše kao pravi Korn stil, po kome su jedinstveni!

Dosta je žestok ’The Paradigm Shift’, nema sporih pesama, nema izleta u hip hop kao nekad, refreni su uglavnom dosta pevljivi ali sam album je možda čak i nedovoljno komercijalan ako bi se uporedio sa ’Issues’ ili ’Follow The Leader’. Nisu izostali ni neki od zaštitnih znakova ovog benda, neočekivani break u sred pesme, Davis-ovo čudno pevanje, Fieldy i njegov prepoznatljiv bas...

„Spike In My Weins“ je nešto sporija od prethodnih i ima malo elektro elemenata, sledi potencijalni singl „Mass Hysteria“ koja ostaje u glavi već posle prvog slušanja. Najsporija na izdanju je „Lullaby For A Sadist“. Ima fanova koji se nadaju da će originalni bubnjar da se vrati u Korn, ovim albumom Ray Luzier je pokazao šta sve on ume, „Victimized“ je dobar primer njegovog odličnog stila.

Ako zanemarimo poslednja tri albuma Korn-a i ’The Paradigm Shift’ uporedimo sa prva šest, onda je ovo najslabiji u tom nizu. Ali kako su Korn bez Head-a na gitari lutali od jednog pravca do drugog ovaj album je baš ono što smo od njih i očekivali. ’The Paradigm Shift’ nije lak album za slušanje i vredi ga poslušati više puta jer je svakim novim slušanjem sve bolji.