Manic Street Preachers - Rewind The Film #recenzija

Columbia
2013

Za nekoliko godina Manic Street Preachers slave trideset godina rada, to ih nikako ne sprečava da i dalje objavljuju odlične albume. Jedanaesti studijski album ’Rewind The Film’ je pre svega dostojanstven. Izdanje koje nikako neće da promeni vaše mišljenje o ovom bendu.

Inspirisani velškim folkom i uvek aktuelnim problemima koji nas okružuju Manic Street Preachers se i dalje bore protiv svih nepravdi, samo ovog puta to čine mnogo mirnije.

Lucy Rose,  folk rock pevačica gosutje na „This Sullen Welsh Heart“ koja otvara album. „Show Me the Wonder“ aktuelni singl samo pokazuje koliko daleko je ovaj bend otišao u svojoj muzici. Fantastična kombinacija dubokog glasa Richard Hawley-a i visokog James Dean Bradfield-a u jezivo emotivnoj „Rewind The Truth“, naslovnoj pesmi. U The Beatles inspirisanoj „4 Lonely Roads” gostuje velška pevačica Cate Le Bon. Energična “(I Miss the) Tokyo Skyline” je izlet u moderne muzičke tokove, dok sledeća “Anthem for a Lost Cause” je mirna, klasična balada. Možda i potencijalni singl u “As Holy as the Soil (that Buries Your Skin)”. Izdanje zatvara “30-Year War” u kojoj se bend obračunava sa svim nedaćama koje su zadesile njihove sunarodnike u proteklih trideset godina koliko traje njihova borba.

Manic Street Preachers je bend koji se voli. Više nije ni važno koliko su dobri njihovi albumi, a dobri su. Kada se jednom ‘navučete’ na glas James Dean Bradfield-a i na zvuk njegovog benda ostajete im verni čitavog života.