Transmission Recordings 2013
Britanski rockeri Kids In Glass Houses svojim četvrtim albumom 'Peace' pokušavaju da očvrsnu svoju poziciju benda koji može da dominira top listama. Na žalost rastrzani između elektro rock-a (pop-a) i alternativnog rock ne uspevaju da naprave album koji će zadovoljiti ukuse publike koja ih pamti kao dobar gitarski bend.
Povučeni uspehom prethodnog izdanja 'In Gold Blood' i velikih hitova "Diamond Days" i "Not In This World" kao da su pisali nove pesme pod uticajem te dve. Naslovna "Peace" otvara izdanje, brza, energična, prava pesma da otvori album. Prvi singl "Drive" nastavlja u pop senzibilitetu i odmah dobijamo i drugu stranu ovog izdanja. Za razliku od Don Broco i You Me At Six koji ostaju dosledni sebi i uspešno zadovoljavaju oba dela svoje publike, ženski koji voli emotivnije pop pesme i muški koji je tu zbog gitarskih pesama, Kids In Glass Houses kao da idu iz krajnosti u krajnost. Totalna pop "Set Me Free" bi više priličila nekom teen pop bendu, "VIP" - povratak na gitare, "Stormchasers" balada...
"Runaways" neodoljivo podseća na neke Angels & Airways hitove. Balada "Nightcrawler" zatvara album.
U samo 35 minuta, dovoljno, Kids In Glass Houses su uspeli da izmešaju dovoljno pop i rock pesama na jednom mestu. Biće tu sigurno hitova koji će prijati mlađoj populaciji ali ako pratite njihov rad onda je 'Peace' svakako slab album u odnosu na prošle.
Нема коментара:
Постави коментар