18. 9. 2013.

Deaf Havana - Old Souls #recenzija

BMG/Chrysalis
2013



Deaf Havana će jednog dana biti najveći rock bend na planeti i nadam se da kada budete prisustvovali nekom njihovom koncertu na npr. stadionu sa još 50.000 ljudi, za nekih par godina, setićete se da ste za njih čuli preko mikerecenzije.

Očigledno da druženje sa Bruce Springsteen-om pozitivno je uticalo na ovaj bend. Treći album ’Old Souls’ je jedan pravi rock album, bez ikakvih dodataka, pravi rock užitak. Što više slušate ovaj disk više će i da vam se sviđa.
Od prve „Boston Square“ možete da očekujete naliv pozitivne energije, ritmova koji stimulišu, gitara od kojih se naježite i svih ostalih kliše izraza kojih ne mogu trenutno da se setim! Nastavljaju sa „Lights“ mirnijom, emotivnojom u odnosu na početak, folk uticaji na „Subterranean Bullshit Blues“, balada „Night Drives“. Sa „22Deaf Havana vraćaju energični rock, pesma je i potencijalni singl, ali i sledeća „Speeding Cars“ ima sve potrebno za hit, odličan refren, rif koji može da se zvižduće...
Zviždukanje (nešto što se retko čuje ovih dana u rock muzici) je sastavni deo balade „Saved“. Ako treba jednom pesmom da opišem zvuk Deaf Havana-e onda neka to bude „Mildred“, aktuelni singl.



Pored Gaslight Anthem, Frank Turner-a, pa i Mumford & Sons, Deaf Havana svakako svojim novim album postaju značajno ime svetske rock muzike. Njihova muzika ne treba da se opisuje jednostavno se kaže rock i to je dovoljno!

Нема коментара:

Постави коментар