Warner Bros.
2013
Najočekivaniji
metal album godine! Već unapred sam se pripremio da pišem recenziju punu
hvalospeva sa svim epitetima koji bi opisivali novi materijal Avenged Sevenfold ali...
Album
jeste dobar ali ne i odličan!
Većina
pesama je u srednjem tempu znači ako očekujete „The Beast And The Harlot“ ništa
od toga. M. Shadows je snimio možda
i najbolje vokale u svojoj karijeri, solaže kao i uvek su odlične. Puno
masivnih teških rifova ali nešto ipak nedostaje. Nisam jedan od onih koji će
reći pljuvati po bendu koji nastavi dalje kada ostanu bez nekog člana ali The Rev-ovi bubnjevi baš nedostaju.
Pristojan
uvod sa „Shepherd Of Fire“ možda sam
očekivao i neki malo eksplozivniji početak albuma ali i ovo nije loše. „Hail To The King“ aktuelni singl
nastavlja u sličnom ritmu dok posle nje sledi rock numera „Doing Time“. „This Means War“
dosta podseća na „Sad But True“ od Metallica-e,
jedna od dužih na ploči deluje po malo i dosadno. Sporija „Requiem“ ima malo gothic prizvuka i posle niza prosečnih ovo je
jedna od boljih pesama. Power balada „Crimson
Glory“ apsolutno nepotrebna ovom albumu, dosadna kao i sve power balade.
„Heretic“ i „Coming Home“ vraćaju energiju ovom albumu kao i pretposlednja „Planets“.
’Hail To The King’ zatvara još jedna balada „Acid Rain“, ponovo sasvim nepotrebno.
Problem
ovog albuma je što jednostavno ne ostavlja utisak, previše sličnih ritmova,
rifova... svakako izdanje koje je več podelili fanove A7X još sa prvom objavljenom pesmom. Dosta njih će reći da je ovo
najgori album benda, neki će reći da je najbolji ali činjenica je da je sasvim
prosečan.
Нема коментара:
Постави коментар