Sub Pop
2013
Velikani alternativnog rocka objavljuju svoj deveti album ’Vanishing Point’. Mudhoney i posle 25 godina od osnivanja i dalje sviraju i prave dobre pesme!
„Slipping Away“ otvara izdanje u rock punk maniru ali se završava kao
psihodelična stvar. „I like it Small“ prvi singl je klasična Mudhoney pesma, energična sa jednostavnim refrenom koji ne možete da izbacite iz glave, na neki način podseća na čuvenu „Touch Me I’m Sick“. „What to Do with the Neutral” monotona ali sa refrenom koji baš suprotan od ostatka pesme(harmoničan). Totalni punk na “Chardonnay”, mislim da je tekst posvećen vrsti vina!? “The Final Course” i žestoko distorzirane gitare, zaštitni znak ovog benda. U srednjem tempu “In This Rubber Tomb”, ritam sekcija je glavna u ovoj pesmi. Parodija na Jimi Hendrixa u “I Don't Remember You”. Mark Arm deluje ljutito na “The Only Son of the Widow Nain”. Laganija “Sing This Song Of Joy” sa lepim refrenom i dobrim rifom. Možda i najbolja na ‘Vanishing Point’ albumu “Douchebags on Parade” koja i zatvara izdanje, deluje kao improvizacija ali je najenergičnija i ima najbolju poruku...
Mark Arm, Steve Turner i Dan Peters bi do sada možda izdali duplo više albuma da se u njihovu karijeru nisu umešali narkotici. Čudo je da su uopšte i živi, pogotovo Mark Arm. Još čudnije što i danas objavljuju dobre albume. Na svakom izdanju, pa i na Vanishing Point može se naći dosta dobrih pesama. Njihov zvuk je toliko karakterističan da ga je teško opisati. Danas se termin alternativni rock olako koristi za sve koji imaju gitaru u bendu ali Mudhoney su postavili standarde koje još niko nije ispunio da ga sa pravom možete nazvati alternativnim rock bendom.
2013
Velikani alternativnog rocka objavljuju svoj deveti album ’Vanishing Point’. Mudhoney i posle 25 godina od osnivanja i dalje sviraju i prave dobre pesme!
„Slipping Away“ otvara izdanje u rock punk maniru ali se završava kao
psihodelična stvar. „I like it Small“ prvi singl je klasična Mudhoney pesma, energična sa jednostavnim refrenom koji ne možete da izbacite iz glave, na neki način podseća na čuvenu „Touch Me I’m Sick“. „What to Do with the Neutral” monotona ali sa refrenom koji baš suprotan od ostatka pesme(harmoničan). Totalni punk na “Chardonnay”, mislim da je tekst posvećen vrsti vina!? “The Final Course” i žestoko distorzirane gitare, zaštitni znak ovog benda. U srednjem tempu “In This Rubber Tomb”, ritam sekcija je glavna u ovoj pesmi. Parodija na Jimi Hendrixa u “I Don't Remember You”. Mark Arm deluje ljutito na “The Only Son of the Widow Nain”. Laganija “Sing This Song Of Joy” sa lepim refrenom i dobrim rifom. Možda i najbolja na ‘Vanishing Point’ albumu “Douchebags on Parade” koja i zatvara izdanje, deluje kao improvizacija ali je najenergičnija i ima najbolju poruku...
Mark Arm, Steve Turner i Dan Peters bi do sada možda izdali duplo više albuma da se u njihovu karijeru nisu umešali narkotici. Čudo je da su uopšte i živi, pogotovo Mark Arm. Još čudnije što i danas objavljuju dobre albume. Na svakom izdanju, pa i na Vanishing Point može se naći dosta dobrih pesama. Njihov zvuk je toliko karakterističan da ga je teško opisati. Danas se termin alternativni rock olako koristi za sve koji imaju gitaru u bendu ali Mudhoney su postavili standarde koje još niko nije ispunio da ga sa pravom možete nazvati alternativnim rock bendom.
Нема коментара:
Постави коментар