2013
‘Every Weekend’ je
treći album za britanski electronic/dubstep/new-rave bend Hadouken! producenta i pevača James
Smith-a. Mešavinom žanrova i kombinacijom elektronskih i živih instrumenata
Hadouken! su naslednici velikih
imena te scene. Ako
hoćete rap - slušaćete Dizzie Rascala;
elektro punk - The Prodigy su još
uvek aktuelni; dub step i metal Enter
Shikari su glavni; pa šta onda Hadouken!
traže mešajući sve te žanrove? Njihova „tajna“ je što su manje agresivni u
muzičkom smislu i generalno njihova muzika najviše vuče inspiraciju iz dance
scene.
Definitivno
umeju da naprave hit: „Parasite“ je
očigledan primer, da ne spominjem skoro 40 miliona pregleda pesme „Levitate“ na youtube-u, ali albume ne
umeju da naprave. Kao i na prošlom ’For
the Masses’ ima svetlih tačaka ali ne drži pažnju od početka do kraja. Novi
album ‘Every Weekend’ se deli
na pesme u kojima se repuje i one u kojima se peva. Svaka od pesama je zanimljiva na svoj način
ali album kao celina je dosadan. Danima sam preslušavao novi Hadouken! u nadi da će neka emocija da
se probudi ali ništa, sve je mrtvo kao glas James Smith-a. Pesme u kojima Smith repuje (The Vortex, Bliss Out) deluju amaterski. Potencijalni hitovi su „Stop Time“ i „As One“. U pesmi „Bad Signal“
iskoristili su refren pesme „Keep me
hangin on“ (originalna verzija The Supremes iz 1966). Zvanično izdanje
albuma sadrži deset pesama dok prošireno trinaest. Od 2010 bend objavljuje
singlove sa ovog albuma, do sada su objavili pet: "Mecha Love"(oktobar 2010); "Oxygen"(novembar 2010); "Parasite"(april 2012); "Bad Signal"(avgust 2012); "Daylight"(oktobar 2012); "Levitate"(januar 2013).
Hadouken! su uspeli da naprave dva
ogromna hit singla, posle trećeg albuma svakako može da se kaže da postoji
napredak u kvalitetu njihove muzike. Ali još uvek ne uspevaju da objave svoj
Fat Of The Land(The Prodigy), Dig Your Own Hole(Chemical Brothers), Play(Moby)
ili A Flash Flood of Colour(Enter Shikari). Više sreće sledeći put!
Нема коментара:
Постави коментар