Black Rebel Motorcycle Club - Specter At The Feast

Abstract Dragon
Vagrant (US/Canada)
Co-Op (Europe)

2013

Black Rebel Motorcycle Club se vraćaju sa ’Specter At The Feast’, svojim sedmim izdanjem u karijeri. Mračan album posvećen preminulom saradniku benda Michael Been-u, ocu frontmena Black Rebel Motorcycle Club Robert Levon Been-a tj. bliskom saradniku koji se brinuo za zvuk na njihovim koncertima.

„Fire Walker“ otvara album: spora, duga pesma kao da nagoveštava sa kakvim raspoloženjem je stvarana muzika za ovo izdanje. Prvi singl sa ’Specter At The Feast’ albuma je druga pesma „Let The Day Begin“, obrada benda The Call koji je predvodio pokojni Michael Been. Nekada klasična rock stvar „Let the Day Begin“ ovog puta dobija indie rock verziju sa fenomenalnom ritam sekcijom koja vam odaje utisak voza koji vam se iz daleka približava i sve je glasniji i glasniji. Ovom verzijom legendarna pesma dobija svoj drugi život. Nekoliko pesama na ovom albumu prosto odišu tugom: „Returning“, „Lullaby“, „Some Kind of Ghost“ i „Sometimes the Light“, spore i mirne sa skoro plačljivim glasom Robert Levon Been-a i gitarama Peter Hayes-a obeležavaju atmosferu nametnutu ovom bendu.

Indie rock je uvek zastupljen na albumima BRMC i ovog puta je to u „Hate The Taste“ i „Funny Games“. Garage rock je, takoreći, zaštitni znak ovog benda što se najbolje čuje u „Rival“ - koja deluje kao da ju je pravio Jimi Hendrix ali u 2013! Povratak korenima je sa explozivnom „Teenage Disease“.

Album zatvaraju dve izuzetno duge pesme kojima BRMC kao da prkose današnjim standardima muzičke industrije. „Sell It“ iz sporog monotonog početka prerasta u žestoku kombinaciju indie-garage-alternative rocka. Kulminacija i ove pesme i čitavog albuma je u trominutnoj solaži, zapravo mešavina improvizacije i mikrofonije. Poslednja na izdanju „Lose Yourself“ u skoro devet minuta trajanja zatvara album onako kako je i počeo: mirno sa određenom dozom tuge.

Iako nikada nisu stekli veliku popularnost Black Rebel Motorcycle Club su svakako bend uvek vredan pomena. Bez kompromisa ostaju verni svom retro zvuku. Kao i uvek od njih možete da očekujete kontrolisanu buku jake ritam sekcije i distorziranih gitara ali i nežne balade kakvih više nema u modernoj rock muzici.