07.04.2017.

Deep Purple 'inFinite' recenzija

earMusic
2017

Deep Purple su se uvek igrali sa naslovima albuma, na prethodnom 'Now What?!' (recenzija) pitaju šta dalje da rade dok novi 'inFinite' ima dvojako značenje. Infinite bi značilo beskonačno (što omot albuma na neki način predstavlja) ali in finite bi mogao da označi i kraj a to bi imalo najviše smisla.



'inFinite' je njihov dvadeseti studijski album u preko četrdeset godina karijere, četvrti u ovoj postavi i drugi koji je producirao Bob Ezrin. Ta saradnja je dala odlične rezultate na 'Now What?!' ali ovoga puta ne dobijamo baš ništa novo. Opterećen blues-rock-om album je ispunjen odličnom svirkom što je očekivano i na žalost nedovoljno. Dobar deo su progy numere kao mistična "Time for Bedlam", simpatična "All I Got Is You" ili mračna "The Surprising". Može da se izdvoji i sporija "Birds of Prey", što da ne i retro "Hip Boots" ali ostatak...
"Johnny's Band" smo već hiljadu puta čuli u više varijanti, onda dosadne blues-rock "Get Me Outta Here" i "On Top of the World". Totalni promašaj su "One Night in Vegas" i nepotrebna obrada The Doors hita "Roadhouse Blues".

Činjenica je da je ovo album koji preslušaš i zaboraviš da postoji, dostojan njihovih godina ali ništa što već nismo čuli od ove postave. Možda je vreme da Deep Purple odu u penziju ali muzičari nemaju tu reč u svom vokabularu.

Нема коментара:

Постави коментар