15.01.2016.

Panic! At The Disco - Death Of A Bachelor #recenzija

Fueled By Ramen
2016

Panic! At The Disco peti album 'Death Of A Bachelor' je pokušaj da se otrgnu od Fall Out Boy stila koji su neprimereno kopirali godinama. Ovaj disk bi možda bilo bolje nazvati Brendon Urie solo projekat jer on je jedini član benda (prvo) a pesme su mnogo više lične nego što je to bio slučaj na ranijim albumima. On kaže da je ovaj album omaž muzici koju je voleo kao mali, to se jasno čuje u više pesama a i tematski se šeta od klasičnog alternative-pop-rock do swing-jazz uticaja.


Album počinje veoma živahno sa "Victorious", definitivno pod prepoznatljivim FOB uticajem ali je zapravo vrlo simpatična pesma. "Don't Threaten Me With A Good Tim" u kojoj je iskrišćen sempler The B-52's hita "Rock Lobster", je (meni) malo napadna, previše isproducirana sa natrpanim - nepotrebnim delovima. U "Hallelujah" Urie je iskoristio sempl Chicago hita "Questions 67 and 68", posle milion slušanja meni ovo i dalje deluje kao da je pisao Patric Stump za naredni FOB album, ne kažem da je to loše ali mislim...
"Emperor's New Clothes" je odlična pesma, najbolja koju je Urie ikada napisao. Izuzetan vokal, odličnog ritma, fantastičan refren, ali najbolje je slušati je u audio formatu jer je spot pun efekata koji su uništili pesmu.
Naslovna "Death of a Bachelor" je posveta Frank Sinatri na moderan način. "Crazy=Genius" još jedna inspirisana popularnim jazz standardom iz pedesetih ali je zapravo veoma alternative-rock kao da je spoj starog i novog. U tekstu Urie spominje Brian Wilson-a iz The Beach Boys, još jedan od njegovih uzora iz detinjstva.
"LA Devotee" je pesma posvećena Los Angelesu, simpatična pop-rock melodija od početka do kraja. "Golden Days" ima odličan refren, možda i najbolji na albumu ali je sama pesma dosta slabija u poređenju na prethodni materijal. Do kraja albuma nastavljaju sa lošijim (jeftinijim) pesmama: "The Good, the Bad and the Dirty" je moderna pop, "House of Memories" je pod neizbežnim FOB uticajem, i za sam kraj ostala je još jedna "posveta" Frank Sinatri "Impossible Year".

Sve u svemu zanimljivo izdanje. Panic! At The Disco su bend (ako ih možemo nazvati bend) koji je na mikerecenzije uglavnom dobijao loše recenzije za sve što su radili ali došao je red da priznam poraz! Brandon Urie je možda svesno (ili ne) pokušao da pobegne od stila koji su mu nametnuli menadžeri i izdavač (Fueled By Ramen) i to mu je uspelo jer je snimio najoriginalniji i najbolji album u karijeri!

Pogledajte gde su se Panic! At The Disco plasirali na listi 50 singlova 2015. na mikerecenzije.

Нема коментара:

Постави коментар