No Devotion - Permanence #recenzija

Collect Records
2015

No Devotion su se oformili posle nekih veoma ružnih događaja, nekako stidljivo i tiho su ponudili svoju muziku. Prvo jedan singl, pa drugi i onda su morali da nam daju i album jer njihova muzika je neodoljivo suptilna, nežna i prija kao melem. 'Permanence' je hrabar potez u moru gitarskih bendova i svih koji se trude da budu ono što klinci danas slušaju. No Devotion kao da se vraćaju u prošlost ali sa veoma modernim pristupom.


Synth pop osamdesetih ali na nekomercijalni način. No Devotion nisu rock bend, alternative jesu, neki vole da ih zovu space rock ili noise pop... Nazovite njihovu muziku kako hoćete ali ovo je retko originalan i prijatan bend. Melodije i harmonije koje nude su genijalne. Geoff Rickly na mestu pevača pokazao je da je rođen za ovaj posao, možda će oni koji ga znaju iz Thursday i hardcore dana malo teže poverovati da je ovo njegov vokal. Ostatak benda nudi muziciranje koje nema nikakvih dodirnih tačaka sa njihovim prethodnim bendom Lostprophets i dobro je da je tako!
Teško je opisati zašto je ovaj album remek delo. Uvodna "Break", emotivna pop balada vas lomi emocijama. "Permanent Sunlight" vas tera na ples. "Eyeshadow" je mračna ali energična a ipak veoma nežna. No Devotion su uspeli u onome što mnogi nisu, da kreiraju jedinstven zvuk ali i snime album bez šablona u kome nema reciklaže.
"Why Can't I Be With You?" je još jedna balada ali ipak dosta drugačija od prethodne i odlično spušta tenziju ispred new wave "I Wanna Be Your God" u kojoj Rickly-jev vokal postaje besan. Retkost je kod bendova danas da se pesme na albumu upotpunjuju i da se tenzija diže sa svakom novom numerom. No Devotion je bend iskusnih muzičara tako da je to prednost koju su pametno iskoristili.
Žestok instrumental "Death Rattle" je odličan uvod u "10,000 Summers", njihov drugi singl koji je objavljen kada su se oformili. Predivna pesma u kojoj su spojili rock energiju sa pop melodikom i napravili jedan od najboljih refrena koji ćete čuti. Tenzija raste sa sledećom "Night Drive" u kojoj su gitare dominatnije nego što je to bilo na pređašnim pesmama. „Stay“ prva pesma koju su objavili je moderan rock hit, pesma sa dva lica umiljatim ali i nemirnim. Instant hit koji ne može da vam dosadi ni za milion godina. 'Permanence' zatvaraju sa "Addition" koja je totalno gitarska new wave-britpop sa početka devedesetih. A kao poslednja je "Grand Central" koja kreće sporo i teško ali ima agresivnu pozadinu.

Za one kojima je ovako lakše: No Devotion su uspeli da kreiraju zvuk kakav godinama jure Angels & Airwaves i Silversun Pickups. Uzimite Ultravox, Alphaville, Duran Duran i New Order i rani U2, dodajte malo kasni Smashing Pumpkins i na sve to nalepite Pvris i Bastille, e to su No Devotion. Deluje kompleksno a zapravo je veoma jednostavno i izuzetno prijatno za slušanje.