Bring Me The Horizon - That’s The Spirit #recenzija

Sony/Columbia

2015

U karijeri svakog benda promene su neizbežne. Progres je poželjan i potreban, ali izdaja svega za šta ste se nekad zalagali uglavnom vas skupo košta. Bring MeThe Horizon su pljunuli na svoje stare albume izjavom da tada nisu znali da prave pesme. Žalosno je što su na taj način pljunuli i na fanove koji su ih doveli do statusa koji sada imaju. Kao buduće glavne zvezde festivala, kako ih naziva britanska štampa, objavljuju ultra komercijalni i ni malo originalni 'That’s The Spirit'.

'Sempiternal', njihov prethodni album, je bio savršen spoj starog BMHT zvuka sa modernim, aktuelnim trendovima. To je i uvek će biti jedan od najboljih albuma koji sam preslušao!

'That’s The Spirit' njihovo peto izdanje u karijeri je sve ono što mlada publika očekuje od benda kome je važno da bude na top listama rame uz rame sa One Direction, Miley Cyrus... Hitovi za jednu sezonu.

Od uvodne "Doomed" koja je „inspirisana“ Pvris zvukom odmah je jasno da to nije onaj Bring Me The Horizon koga se sećate. Nastavljaju sa napadnom "Happy Song" koja se provukla kao singl. Naravno najveći hit koji je prethodio objavljivanju albuma „Throne“ pesma je skoro pa preslikana "Faint" od Linkin Park čiji se uticaj čuje i na još nekoliko pesama.

"True Friends" smo čuli još ranije i pesma i dalje zvuči kao Fall Out Boy sa malo grubljom produkcijom.

Na dalje idu sa dosadnim predvidljivim pesmama koje bi se najlakše opisale kao power balade koje snima Linkin Park (npr. "Crawling" ali mnogo lošije). "Follow You" ljigava i previše pop, "What You Need" ima malo retro new wave zvuka, i "Avalanche" je rađena po istom šablonu kao i prethodne dve a o „Run“ ne vredi ni raspravljati.

Nova verzija „Drown“ nije puno drugačija od singl verzije, malo su dodate neki pozadinski zvukovi sama pesma je ista, dosadan hit u kome se sve ponavlja do te mere da vam se povraća.

"Blasphemy" je još jedna pod tzv. Linkin Park uticajem. "Oh No" je pop pesma, eto Bring Me The Horizon su snimili pesmu koju je mogao da snimi Justin Bieber, šta više reći...

Ovako nešto je totalno očekivano jer kada su BMHT promenili izdavačku kuću i iz nezavisne Epitaph otišli u korporativnu Sony/Columbia, u muzičkom biznisu to znači prodati dušu đavolu.