24. 5. 2015.

twenty one pilots - Blurryface #recenzija

Fueled by Ramen
2015

Objavljivanjem ‘Blurryfacetwenty one pilots su spremni da pokore ssvetsku muzičku scenu. Jedan od možda najalternativnijih i najoriginalnijih bendova danas. Ovaj netipični duo: Tyler Joseph (vokal, klavir...) i Josh Dun (bubnjevi) godinama je kreirao svoj stil i za to bio nagrađen sve većim brojem fanova. ’Blurryface’ je možda najvažnije izdanje u ovoj godini!

Indie pop, dubstep, hip hop, reggae, rock, industrial... sve se to prepliće iz numere u numeru. Oni koji nisu od ranije upoznati sa radom twenty one pilots sigurno će biti iznenađeni njihovim muzičkim stilom. Ponekad deluju veselo ali tekstovi uvek nose neku poruku, politički angažovani ili protiv rata čak i kada je tema ljubav oni nađu načina da kažu šta misle i o raznim temama.
Album počinje energičnom „Heavydirtysou“. Sledi „Stressed Out“ pesma govori o odrastanju iz perspektive glavnog lika Blurryface-a po kome je album i nazvan. Sličnog ritma kao prethodna „Ride“ nastavlja sa više reggae uticaja uz dosta modernog electro zvuka. „Fairly Local“ je najbolji dokaz koliko je ovaj bend napredovao, mračna industrial-hip hop numera. Koliko su twenty one pilots moćni može da se čuje u sledećoj pesmi koja je sušta suprotnost mračnoj „Fairly Local“. Da razbiju težinu kojom su krenuli ’Blurryface’ nastavlja sa „Tear in My Heart“ možda i najveći hit u karijeri twenty one pilots, fantastična alternativna pop pesma sa izuzetnim refrenom.
Lane Boy“ je klasična reggae hip hop dub numera (ako je išta klasično sa ovakvom kombinacijom stilova). Vraćaju se u indie pop sa simpatičnom „The Judge“ potencijalno još jedan hit sa abuma. „Doubt“ je u potpunosti u hip hop, „Polarize“ bi bila odlična da je peva Rihanna ali je još bolja jer su je snimili twenty one pilots. Odlična, brza, vesela „We Don't Believe What's on TV“ posle koje sledi moćna „Message Man“. Lagana electro popHometown“ kao još jedan dokaz o raznovrsnosti u muzici twenty one pilots. Na kraju albuma su još jedan potencijalni veliki hit „Not Today“ i veoma moćna „Goner“ za maestralni završetak.


Teško je opisati koliko je ovo dobar i originalan bend. Svaka pesma na ’Blurryface’ je posebna a ipak je ovo izuzetno kompaktan album. Rođeni Amerikanci twenty one pilots na neki način odišu londonskom hip hop dub scenom, njihov stil bi lako mogao da se prepozna u numerama Dizzie Rascalla, Itch-a (i The King Blues naravno), The Streets pa čak i Sonic Boom Six. ’Blurryface’ je album koji morate slušati i slušati i slušati... i ne može da vam dosadi!

Нема коментара:

Постави коментар