Gentlemen of the Road/Island
2015
Posle dva albuma koji su pomerili granice moderne pop muzike Mumford & Sons su se odlučili na nešto nesvakidašnje. ‘Wilder Mind’ je njihov prvi u
potpunosti električni album. Bendžo i kontrabas su zamenjeni električnim
gitarama, americana-indie-folk
nekada, sada alternativni rock.
Ovakav potez je zapravo odlična ideja jer još jedan album u starom formatu bi
možda bio ponavljanje materijala ovako dobijate “iste” te pesme ali odsvirane
na drugi način.
Energija koja se oseća na prethodnim primetna je i na
ovom albumu. Jedinstven vokal Marcus
Momford-a je i dalje osnova i ono što od svake pesme pravi hit. ‘Wilder Mind’ je drugačiji ali samo zbog
instrumenata koje sada koriste ovo su i dalje stari dobri Mumford & Sons.
Lagano počinju sa “Tompkins
Square Park” i podižu tenziju sa “Believe”
prvim singlom. Snažna pesma, prepuna emocija možda i najbolja na ovoj ploči. “The Wolf” je konkretno indie rock, najbučnija od prve tri.
Na dalje Mumford
& Sons nastavljaju sa nešto više sporijih i nekoliko bržih numera.
Naslovna “Wilder Mind” sporijeg
ritma ide čak u indie pop “vode”.
Izdvaja se “Snake Eyes” kao
potencijalni veliki hit, pesma koju nadograđuju od laganog početka do bučnog
završetka – na sličan način je snimljena i “Only Love”.
“Broad-Shouldered
Beasts” je za one fanove kojima nedostaje stari zvuk benda. Od svih balada,
sporijih numera, na ovom albumu “Monster”
deluje kao najiskrenija.
Veoma miran, ljubavni album. Ono što je problem je da su Mumnford & Sons izgubili
autentičnost, novi zvuk ih stavlja u isti koš sa Kings Of Leon, Arctic Monkeys,
Coldplay. To naravno nije ništa loše i ovo je možda i najvažniji album njihove
karijere. Mislim bi bilo zanimljivije da su uradili crossover između akustičnih i električnih instrumenata, sačuvali bi
autentičnost i ponudili nešto novo i originalno.
Нема коментара:
Постави коментар