All Time Low - Future Hearts #recenzija

Hopeless Records
2015

Iskreno kada se pojavio prvi singl „Something's Gotta Give“ pomislio sam da će ’Future Hearts’ biti izuzetno slab album. Posle izuzetnog ’Don’t Panic’ koji je dva puta objavljen, kao regularno i deluxe izdanje i oba puta prodat u milione primeraka činilo se da su All Time Low tada doživeli svoj vrhunac. Snimili su jedan od najboljih pop-punk albuma svih vremena! Šta više očekivati od njih?

’Future Hearts’ možda na momente više ide u pop vode ali ovo je ipak jedno odlično ostvarenje u potpunosti prilagođeno publici danas. Moderan album koji nije izneverio pop-punk etiku koju All Time Low predstavljaju ali i ponudio nešto komercijalnije (buduće) hitove u njihovoj karijeri.

Kao producent na ovom materijalu našao se John Feldmann trenutno najveće ime u svojoj branši. Feldmann i Alex Gaskarth (frontmen All Time Low) su prethodno sarađivali na 5 Seconds Of Summer albumu. Taj pop zvuk koji je od tih klinaca napravio svetske zvezde je donekle prenesen i na novom All Time Low albumu.

’Future Hearts’ je na svoj način drugačiji od onog na šta smo navikli od ovog benda ali je odličan album. Počinje ozbiljno kratkom „Satellite“ koja deluje čak i preteće. Nadalje idu u klasični pop-punk sa „Kicking & Screaming“ do sledeće „Something's Gotta Give“. Objavljena kao prvi singl, numera je u kojoj je taj komercijalniji pop zvuk dolazi do izražaja, i dalje je ovo odlična pesma ali tek posle više slušanja zapravo se spozna njena vrednost. „Something's Gotta Give“ deluje kao pesma koja bi se odlično uklopila u soundtrack neke nove teen komedije, u npr. neki današnji American Pie film.

Apsolutni favorit ovog albuma je „Kids in the Dark“ drugi singl, klasični All Time Low hit ali sa tom novom ispeglanom produkcijom gde se gitare guraju u drugi plan dok je primarna sama melodija pesme. Na isti način peoducirana je i „Runaways“ koja ima najbolji refren na ovoj ploči. Lepo iznenađenje ovog albuma je indie rock „Missing You“. Za stare fanove verne pravom pop-punk zvuku snimljene su „Don't You Go“ i „Old Scars / Future Hearts“ inače poslednja na disku.

Gosti na ’Future Hearts’ su: Mark Hoppus (Blink 182) na baladi „Tidal Waves“ kao drugi vokal i najverovatnije na bas gitari; Joel Madden iz Good Charlotte je snimio „Bail Me Out“ koja je možda i najlošiji momenat ovog albuma.

All Time Low su poprilično veliko ime pop-punk-a danas, možda i najveće posle velikana te scene. Ali su još uvek deo underground-a ovaj album ima zadatak da ih prebaci u mainstream, da od nedovoljno poznatog benda napravi svetske zvezde koje će puniti stadione. Zato ne čudi što je ovo njihov najmanje pop-punk album do sada, malo više pop-rock, malo alternative i to bi trebalo da bude formula za uspeh. Videćemo...