Slipknot - .5: The Gray Chapter #recenzija

Roadrunner

2014

Izdanje koje se sa nestrpljenjem očekuje već pet godina. Bilo je perioda kada smo mislili da je sa Slipknot gotovo i da više neće izdavati albume. Posle sasvim neočekivane promene članova ipak ulaze u studio i sada objavljuju ’.5: The Gray Chapter’ album, koji posvećuju svom bratu Paul Gray-u, preminulom basisti benda.

Posle ubistvene „The Negative One“ prve koju smo čuli i koja je sve što očekujemo od Slipknot-a usledila je „The Devil in I“ pesma koja mnoge nije ostavila ravnodušnim. Sa svakim novim slušanjem stiče se utisak da će ovaj singl biti obavezan deo repertoara na koncertima narednih godina do kraja njihove karijere.

Kakav je ’.5: The Gray Chapter’ album? Jedna reč savršeno opisuje pesme koje su snimili: brutalno. Ono što je najvažnije je da je album dosta dobar i da nema većih padova. Slipknot su i dalje ono što su bili ali nisu postali svoja parodija što je najvažnije kod benda koji preživi ovakve promene.

Intro „XIX” otvara ’.5: The Gray Chapter’ skoro pa bolnim kricima Corey Taylor-a. Veći deo diska je ispunjen brzim, žestokim pesmama koje su u prepoznatljivom Slipknot stilu: „Sarcastrophe”, “Nomadic”, “Custer”, “AOV” (koja podseća na Machine Head nu-metal period).

„Killpop“ je nešto drugačija od ostalih, kombinacija modernih tendencija sa klasičnim metal-om, izvanredna pesma ali čini se da stari fanovi neće biti zadovoljni njom. Izdvaja se i „The One That Kills the Least“ melodičnija od većine i donekle sporija. Jeziva „Goodbye“ očigledno posvećena Gray-u, počinje sporo kao balada ali nastavlja u sličnom ritmu kao ostatak albuma.

Jedina zamerka su „Skeptic“ koja je jeftina i predvidljiva kao i „Lech” koja se nalazi posle nje na disku, bučna i možda nepotrebna pesma.

Mračna i spora “If Rain Is What You Want” zatvara ‘.5: The Gray Chapter’.

Na više pesama dominira sličan stil na bubnjevima, kao kopija onoga što je Jordison radio dok je bas gitara saada samo instrument ritam sekcije bez ikakvog guranja u prvi plan.

Album je odličan bez ikakvih većih zamerki. Dosta je brz, žestok, kao što rekoh brutalan. Ali svakako ne nedostaje melodije ali i emotivnosti. ‘.5: The Gray Chapter’ je možda i najvažniji album u Slipknot karijeri jer je pokazao i njima i nama da mogu dalje bez obzira na sve što im se dešava.