Babymetal - Babymetal #recenzija

BMD Fox Records

2014

U engleskom jeziku postoji izraz Guilty Pleasure koji označava nešto što vam prija a svesni ste da ne bi trebalo. Tokom proteklih meseci japanski Babymetal su za kratko vreme mnogima postali njihov guilty plesaure. Mešavina J-Pop sa heavy metal-om na papiru zvuči nezamislivo, možda čak i smešno ali to su Babymetal. Tri devojčice od kojih je najstarija imala 14 godina kada je sniman album postavile su nove standarde u muzici. Babymetal album će vas pre svega iznenaditi raznovrsnošću stilova koji su se našli u pesmama.

Glavni vokal, najstarija, Su-metal (rođena Suzuka Nakamoto 1997. godine) pokazala je iznenađujući raspon svog vokala kao i odlično snalaženje u više muzičkih žanrova. Moa-metal (Moa Kikuchi – 1999.) i Yui-metal (Yui Mizuno – 1999.) su vizuelno više prisutne nego vokalno, one su zadužene za pozadinske vokale a potpisane su kao scream, dance.

Album se kreće od komercijalnih pesama u kojima dominira J-Pop vokal do odličnih i ozbiljnih metal numera kojih se nebi postideli ni mnogo starije i ozbiljnije kolege ovog benda.

Prva koju smo u Evropi čuli je sada već čuvena „Gimme Choco“ (Gimme Chocolate!!). Zanimljiva i vesela pesma u kojoj devojčice pevaju o svojoj ljubavi prema čokoladi koja goji - mladalački problemi. Pesma je odlična kombinacija trash metal-a sa prijatnim (ili iritantnim) J-Pop vokalima i čini tu komercijalniju stranu ovog albuma ali ne reprezentuje pravi zvuk Babymetal.

Intro u album je strašna „Babymetal Death“ u kojoj se prepliću gothic, death i power metal, „Megitsune“ (druga po redu) je prava Babymetal pesma, veliki hit u Japanu, fantastični vokali Su-metal, muzički je moderan metalcore-u sa elektronikom nešto kao Crossfaith – možda i jedna od najboljih na disku. Dok u „Iine!“ su se producenti potrudili da spoje više nespojivih žanrova: dub step, melodic death metal, hip hop, J-Pop i jedan od najtežih brejkova koje možete čuti u metal muzici u zadnjih deset godina. Dosta slična je i „Doki Doki ☆ Morning“, ogroman hit u Japanu, pesma je klasičan Nu-Metal sa naravno J-Pop refrenom. Na albumu je prati „Onedari Daisakusen“ koja deluje kao da je iz LimpBizkit repertoara. „Uki Uki ★ Midnight“ je još jedna u kojoj se prepliću J-Pop i metalcore. Veliki koncertni hit je „Catch Me If You Can“ jednostavna ali moderna metal pesma.

U „Akatsuki“ je Su-metal sama za vokalima i tu sav njen kvalitet dolazi do izražaja, numera je klasični power metal (Nightwish, Within Temptation). „Song 4“ (ili „4 no Uta“) je klasična heavy metal ali sa reggae delom koji deluje suvišno kao mu tu baši nije mesto.

Zadnje tri na albumu su „Akumu no Rondo“ – ozbiljna power/melodic death metal sa izuzetnim vokalom Su-metal. Dve sigurno najbolje su „Headbangeeeeerrrrr!!!!!“ i „Ijime, Dame, Zettai“. Obe objavljene kao singlovi, prva više naginje ka symphonic metal-u sa zaraznim refrenom, druga urađena u staroj školi metal-a sa brzim rifom i ritmom, obe veoma drugačije od ostatka albuma ali svakako vrhunac ovog izdanja.

Posebno treba obratiti pažnju na instrumentalni deo albuma, veoma vrhunski odrađen sa tehnički izuzetnim solažama ali potpuno nenametljivo da se ne skreće pažnja sa glasova devojčica.

Ukratko ovo je jedan od najvažnijih albuma koji se pojavio ove godine. Nekoliko razloga je presudno: drugačiji od svega što ćete čuti, spojio je komercijalno i nekomercijalno, skrenuo je pažnju javnosti na pre svega čudnu ali veoma moćnu japansku muzičku scenu. U današnjem svetu muzike deca su bombardovana raznim kreaturama koje sponzorišu najveće svetske korporacije mislim da je ovo odličan odgovor na te nuspojave.