California Breed - California Breed #recenzija

Frontier Records
2014

Glenn Hughes što je stariji sve je bolji. Debi album njegovog novog benda California Breed će vas odvesti u vreme kada je hard rock bio mainstream, ali ovo nije prosviravanje starih pesama na nov način (kao što rade neke njegove kolege). California Breed je bend koji je spojio staro i novo u rock muzici. Ovde nećete naći ništa moderno ali možete naučiti kako se svira prava rock muzika, ona sa velikim mudima!

Glen Hughes i Jason Bonham kao naslednici Black Country Communion dokazali su da mogu bez Joe Bonamassa-e jer sada je tu Andrew Watt.

Prvo treba pohvaliti Hughes-a koji je nadmašio sebe u vokalnim deonicama koje je snimio za ovaj album. Visoke note za pravi hard rock do blues mirnih tonova, bio je spreman na sve.

Uvodna „The Way“ će vas oboriti sa nogu, ponajviše zbog vokala, energična blues rock numera za maestralni početak albuma. Sledeća „Sweet Tea“ je hitična, predvidljiva, čuje se da je pravljena za singl. California Breed nastavljaju mračnijim tonovima u „Chemical Rain“. „Midnight Oil“ deluje kao potencijalni singl najviše zbog harmoničnog refrena i gitarskog rifa koji dominira pesmom. Balada na albumu je (ovakav album mora da ima i baladu) „All Falls Down“, simpatična, pitka.

„Days They Come“ je podeljena na blues strofe i heavy refren, definitivno Black Sabbath kao inspiracija. Klasična rock „Spit You Out“ predstavlja retro deo albuma. Jedna od „težih“ na disku je, predzadnja, „Invisible“. „Scars“ ne preterano zanimljiva ali sa lepim refrenom zatvara izdanje.

Andrew Watt kome je ovo prvo izdanje je pokazao da je pravi gitarista za ovakvu vrstu muzike. Sa samo 24 godine je izgradio stil kakav se negovao u sedamdesetim. Gitarista od koga se dosta očekuje i na koga treba sa pažnjom gledati i očekivati svako njegovo novo izdanje.

Hard rock sa blues osnovom ili uprošćeno: najbolje od Led Zeppelin-a do Soundgarden-a to je California Breed. Album koji će vas podsetiti, ako ste zaboravili, kako se svira rock muzika.