Punk Goes ’90s Vol. 2 #recenzija

Fearless Records

2014

Petnaesta po redu Punk Goes kompilacija se vraća u devedesete.

Problem sa ovim kompilacijama je što su sve iste. Punk Goes serijal nikada nije bio preterano interesantan ni popularan među publikom. Čini se da se Fearless Records obraća samo mlađoj populaciji fanova koji možda i nisu čuli originalne verzije pesama koje su bendovi obradili, jer ovde pojam obrada mora da se uzme sa rezervom.

Bendovi koji učestvuju na ’Punk Goes ’90s Vol. 2’ se dele na popularne, nepoznate i veterane. Svako od njih je odsvirao po jednu od pesama iz ere devedesetih bez neke preterane želje da da neki lični pečat. U ostalom ko je preslušao barem jednu Punk Goes kompilaciju ovo mu nije strano.

Među neafirmisanim bendovima, onima koji tek treba da postanu velike zvezde našli su se Get Scared i njiihova verzija velikog hita iz 1999. „My Own Worst Enemy“ benda Lit. Ovo je jedna od obrada koja i ima nekog šarma. Sve popularniji Chunk! No, Captain Chunk!, francuski pop punk bend se potrudio da od jedinog hita za Smash Mouth napravi pop punk verziju koja ne beži mnogo od originala ali je ipak veoma simpatična. Najbolja verzija na Punk Goes je došla od austarlijskog Hands Like Houses koji su dostojanstveno stavili lični pečat na „Torn“ koju je proslavila Natalie Imbruglia.

Od obrada od kojih se mnogo očekivalo manje-više sve su razočarale. Asking Alexandria ipak nisu dorasli izazovu da od legendarne „Closer“ Nine Inch Nails naprave pesmu koja bi joj makar parirala. Ronnie Radke i Falling In Reverse su pokušali da otpevaju veliki rap hit "Gangsta's Paradise" - originalno Coolio. Memphis May Fire su se potrudili da zvuče kao Stone Temple Pilots kada već sviraju njihovu pesmu, kao i Yellowcard sa obradom Smashing Pumpkins, da ne spominjemo Mayday Parade i njihov neuspeli pokušaj da zvuče kao Bush (mada se danas retko ko i seća kako zvuče Bush!).

Motionless In White su imali prevelik zalogaj sa legendarnom "Du Hast". The Ghost Inside su pokušali da od P.O.D. hita „Southtown“ naprave hardcore verziju ali ako uporedite sa originalom koji je rap/metal iznenadićete se koliko to moćnije zvuči.

Ovo nije loš album, odličan je za slušanje u pozadini dok radite nešto drugo. Preporučuje se starijima, koji su bili tinejdžeri devedesetih da se sa nostalgijom prisete tih pesama i potvrde da današnji klinci ne mogu ni vodu da donesu njihovim idolima. ’Punk Goes 90s Vol. 2’ je zapravo posveta tom vremenu i tim bendovima koji su uticali na ove koji će sutra uticati na neke druge, više o tome kroz petnaest godina i ’Punk Goes 2010-2019 Vol 1’.