Frontmen Stone Sour je najavio da ‘House of Gold & Bones Part 2′ izlazi aprila. Nastavak albuma koji je objavljen krajem oktobra i dobio je uglavnom odlične kritike od novinara i publike. Prvi singl sa Part 2 "Do Me a Favor" će se uskoro pojaviti u prodaji.
Pored turneje novih albuma Stone Sour, Taylor nastupa sa Slipknot na Download Festivalu kao zvezde večeri. Takođe u toku ove godine, na leto, grafička novela(strip) čija inspiracija je koncept albuma 'House Of Gold & Bones'. Corey Taylor je napisao scenario za strip u saradnji sa Dark Horse Comics izdavačima. Strip će sadržati četiri nastavka.
Stone Sour su trenutno na američkoj turneji sa Papa Roach
U cilju promocije 'Sound City' dokumentarnog filma, Dave Grohl je osnovao novi bend i nastupaće na Sundance Festivalu gde se održava premijera filma. Ime benda je Sound City Players i prvi nastup je 18. januara. Bivši bubnjar Nirvane i lider Foo Fighters-a potvrdio je da su članovi muzičari koji su i sudelovali u filmu plus specijalni gosti. Sound City je režiserski debi za Grohl-a.
Izuzetno zauzeti Grohl trenutno režira i spot za novi singl sa Soundgarden-ovog povratničkog albuma pesmu "By Crooked Steps".
Na svom twitter profilu Kat Von D devojka DJ-a Deadmau5 je postavila sliku na kojoj pored Grohl-a i Chris Cornella pevača Soundgarden je i Deadmau5. Poznati DJ je već sarađivao sa Grohl-om i Foo Fighters ali ovog puta je glumac u ulozi policajca.
Novi spot "Bassline Junkie" za legendu britanskog hip hop-a Dizzee Rascal-a, preuzet je sa besplatnog 'Mix Tape Vol. 2' izdanja. Objavljen 26. decembra album je nastavak 'Mix Tape Vol 1' izdatog 2007. godine.
Odličan video spot predtavlja Rascal-a kao propovednika nove Bassline religije, a refren pesme nosi poruku "I don’t need no speed, I don’t need no heroin, I don’t want no coke, you can keep your ketamine, I’m a bassline junkie"(ne treba mi ubrzanje, ne treba mi heroin, ne treba mi kokain, zadrži svoj ketamin. Ja sam navučen na bas).
U međuvremenu reper završava svoj novi, peti studijski album, naslednik izdanja iz 2009. 'Tongue n' Cheek'.
Finski rockeri HIM počeli su da izvode nove pesme sa predstojećeg albuma. Na Helldone Festivalu u Helsinkiju 29. decembra izveli su "I Will Be The End Of You". Bend koji je karijeru zasnovao na ljubavnim pesmama svoj deveti album "Tears On Tape" objavljuju na proleće ove godine. Nov materijal HIM su snimali u Finnvox Studios u Helsinkijju sa svojim producentom Hiili Hiilesmaa (APOCALYPTICA, AMORPHIS, MOONSPELL). Mix albuma je rađen u Londonu sa Tim Palmer-om, sa kojim su sarađivali na prethodna dva izdanja Dark Light(2005) i Venus Doom(2007).
Ville Valo pevač HIM o novim pesmama: "U suštini mi sviramo moderni retro, nov album zvuči kao da ste pomešali Roy Orbison-a i Metallica-u. Hteli smo da zvuči gadno i prljavo, mi imamo punk rock stav. Ali imamo i nežniju stranu."
Intervju sa Ian Gillanom za 100% Rock Magazine, 28. decembar 2012.
autor: Shane Pinnegar
Svet muzike je izgubio velikog čoveka, Jon Lord nas je napustio ove godine.
Da Jon je bio izuzetan karakter, divan. Mislim, znate on nije bio u Deep Purple već deset godina ali smo i dalje bili bliski. Bio je... svi smo se ugledali na njega. Bio je u bendu kada smo Glover i ja došli '69. i imao je puno... bio je veseo tip, veoma bistar, izuzetan smisao za humor, ali imao je i težu stranu.
Kada smo dobili vest bili smo u Nadhville-u snimali smo novi album, nije da nismo očekivali takvu vest ali bio je to jak udarac za nas. Sve se odjednom stišalo, onda smo počeli da se prisećamo dobrih vremena provedenih sa njim. Njegov duh je prisutan na novom albumu u muzici. Sećam se da sam napisao rečenicu u tom trenutku “Souls having touched are forever entwined”(Duše su se dodirnule i zauvek upetljale). Sada je deo jedne od pesama.
Ne verujem da će ikada da prestane da bude deo Deep Purple, mislim bilo je dosta uticaja na nas ali njegov... malo rock and roll-a, soul, blues, folk muzike i puno drugih ali njegov doprinos orkestracija kompozicije i jazz-a su duboki, u najmanju ruku.
Njegov Hammond zvuk je bio jedinstven. Imamo ga i dalje sa Don Airey-om tako da to i dalje živi. Bio je pionir u stvaranju tog zvuka, jer je Hammond orgulje spojio sa Marshall pojačalima, to niko pre njega nije uradio. U istom trenutku imao je i jačinu i suptilnost, predivan zvuk.
Idete na turneju sa Journey, kako je došlo do te saradnje?
Ne znam kakve mahinacije su se odigrale da se ta turneja održi, ali sam srećan jer idemo sa Journey jer su oni među najboljim bendovima iz svoje klase. Dobro je imate još jedan dobar bend na turneji, imam dosta poštovanja prema njima. Kada su mi rekli da su oni sa nama pomislio sam: "Ja bih kupio kartu za taj koncert!". Dobar je balans, kontrast muzičkih stilova, mislim da će biti super.
Izraz Classic Rock vam odgovara?
To je kao da nosite spomenik oko vrata. Kao muzičaru kada vas obeleže kao klasični rock bolje je da prestanete da svirate. Nikada nismo voleli etikete koje su nam lepili. Počelo je sa Heavy Metal-om, sa tim baš nemamo veze, stari rockeri, dinosaurusi. Prihvatili smo Classic Rock jer je širok pojam.
Šta možete da nam kažete o novom albumu.
Pa ne puno. Upravo se miksuje. Imamo nov zvuk, nov pravac, osvežili smo se. Snimali smo u Nashville-u ne da bismo otišli u country stil-u nego zbog našeg producenta Bob Ezrin-a. On živi u Nashville-u i ima svoj studio. Bio je prelep ambijent za snimanje i ima dosta različitosti na albumu. Teško je opisati muziku. Lako je opisati solo izvođače jer ih znate po imenu. Ali sa bendovima svi kao da imaju obavezu da ih stave u određene kategorije. Sa bendom kao Purple samo slušaš šta će sledeće da se pojavi. Nikada nije isto, ne mogu da ga uporedim sa ostalim albumima.
Već sam zaboravio većinu pesama.
Hoćete li svirati nove pesme pre objavljivanja albuma?
Nema šanse, za pet minuta bi bile na you tube-u. I to može da pokvari očekivanja. Nove stvari koje sviramo svake noći su improvizacije na stare stvari.
Neke od pesama Deep Purple izvodi uživo već četrdeset godina, kako uspevate da zvuče uvek sveže?
Odlično pitanje. Reći ću vam šta mi je Pavarotti rekao kada sam nastupao sa njim: "Video sam te kako pevaš "Smoke On The Water" jedno šest puta i uvek je bilo drugačije, kada bih ja to pokušao sa "Nessun Dorma" razapeli bi me. Baš sam ljubomoran zbog toga." Improvizacija je dosta zabavna, ponekad promenim tekst neke pesme, muzički nekad smo opušteni nekad žestoki. Nekad vas publika inspiriše.
I najbolji album ove godine je ENTER SHIKARI - A FLASH FLOOD OF COLOUR.
Remek delo četvorke iz St Albans, Hertfordshire, Engleska, treći album za momke koji ne znaju za predah. Ako ne snimaju muziku, onda su na turneji, verni svojim fanovima često postavljaju besplatne snimke sa koncerata za preuzimanja preko njihove izdavačke kuće Ambush Reality.
Mi smo Enter Shikari i zloupotrebljavamo muzičke žanrove već godinama, tim rečima pevač Rou Reynolds otvara koncerte, i to je jedino objašnjenje muzike koju sviraju. Mešavina dubstep, techno, hard core, punk, pop, rock, hip hop sve to možete čuti u samo jednoj pesmi ovog benda.
Tekstualno Rou Reynolds ide glavom gde drugi ne smeju nogom. Politički i socijalno aktivan opisuje trenutno jadno stanje planete na kojoj živimo, potrošačko društvo koje bezumno puni džepove pohlepnih bankara, medicinska mafija koja za velike pare laže u korist korporacija koje svojim proizvodima truju ljude i zagađuju okolinu. Ljubavnih pesama ovde nema!
Pesma “System“ otvara ovaj album i nadovezuje se na sledeću „Meltdown“ sa ritmom koji vas pokreće. Teško da možete mirno da sedite dok je slušate: uz dubstep „solažu“ i refren alternativnog rock benda...
„Sssnakepit“ je prvi singl, hard core gitare vas odvlače u elektro refren koji vas baca na pod svojom jednostavnošću, jedinstveni u svemu - Enter Shikari.
„Search Party“ jednostavnija od ostalih pesama, sa vokalom u prvom planu i gitarom Liam "Rory" Clewlow, kreće se kroz pop refrena u heavy metal rifove.
Po nekim listama pesma godine, drugi singl „Arguing with Thermometers“ svojom kompleksnošću baca u razmišljanje kako su uspeli da toliko različitih muzičkih pravaca strpaju u jednu pesmu i da to tako dobro zvuči.
„Stalemate“ akustična, mirnija strana Enter Shikari-a.
Ako neka od pesama može da se izdvoji kao najbolja, po meni je „Ghandi, Mate Ghandi“ hip hip, dubstep u koliziji sa žestokim rifovima, objavljena kao singl, među fanovima poznata po stihu „Yaba, daba do one son“ koji kao mantru izgovaraju na koncertima. Rob Rolfe bubnjar benda pored odličnih ritmova u ovoj pesmi izgovara u naslov iste.
„Warm Smiles Do Not Make You Welcome Here“ četvrti singl ubrzo uvrštena i u koncertni repertoar benda. Ne toliko žestoka kao prethodne pesme sa odličnim refrenom koji je sada već omiljeni deo publike na nastupima jer mogu da ga pevaju zajedno sa bendom. Ime albuma ’A Flash Flood Of Colour’ potiče iz stiha ove pesme.
„Pack of Thieves“ peti singl sa ovog albuma nosi poruku koja se odnosi na ovaj bend ali može da se upotrebi za sve mlade ljude koji imaju slična verovanja u novi svetski poredak kao i Enter Shikari: „Nemoj da te zavara pomisao da mala grupa prijatelja ne može da promeni svet“.
Mračna i teška „Hello Tyrannosaurus, Meet Tyrannicide“ odvodi Enter Shikari u dark metal vode. Kreativna raznovrsnost ovog benda ne poznaje granice. Pesmom dominira bas gitara Chris Batten-a.
„Constellations“ rap – balada, podseća na hip hop pravac karakterističan za bele izvođače iz Engleske. Uz gudačke instrumente zatvara ovo remek delo moderne alternativne muzike.
Dosta talentovanih muzičara nas je napustilo u 2012. Od RNB legende Johnny Otis-a, Etta James blues pevačice, Davy Jones iz The Monkees-a, legendarni bubnjar Levon Helm, Adam Yauch iz Beastie Boys-a, disco kraljica Donna Summer, Bee Gees Robin Gib, Ravi Shankar, Mitch Lucker pevač Suicide Silence, i drugi...
16. jula 2012 u popodnevnim satima je preminuo Jon Lord, osnivač Deep Purple i čovek koji je promenio rock muziku svojim Hammond orguljama.
Vrstan muzičar i izuzetan gospodin kako ga opisuju ljudi koji su ga poznavali.
Pomogao je i u stvaranju Whitesnake sa pevačem David Coverdale-om, članom treće postave Deep Purple.
U kratkom video zapisu David Coverdale odaje poštu čoveku koji ga je i doveo u legendarni bend.
David Coverdale: "Podeliću sa vama kao što bih podelio i sa mojom najbližom porodicom, lična sećanja na moj prvi susret sa Jon Lord-om i njegovo strpljenje i izuzetnu toplinu njegove duše. Ova sećanja su mi prva došla kada sam čuo vest o njegovom odlasku.
Moj prvi susret sa Jon-om je kada sam bio predgrupa ranom MK2 Deep Purple(Gillan/Glover period) na Sheffield University. Jon mi je prišao posle nastupa mog benda i pohvalio moje pevanje i diskretno me upitao za broj telefona, u koliko ne uspe sa novim pevačem(Ian Gillan-om). U to vreme sam živeo sa roditeljima i nismo imali telefon, pa sam mu dao moju adresu. Naravno sa novim pevačem su bili više nego uspešni ali to me nije sprečilo da svakom dana proveravam u sandučetu za pismo od Jon-a.
Njegov kompliment je bio veliki podstrek mom samopouzdanju u to vreme, od tog izuzetno dragog čoveka. On je znao kako da vam podigne raspoloženje i često smo imali duge i skupe večere. čak i kada nismo previše jeli, ako znate na šta mislim.
Drugi put smo se sreli u Londonu 1973. na mojoj audiciji za Deep Purple. Bio sam veoma nervozan ali odlučan, poneo sam i flašu viskija sa sobom. Niko od prisutnih nije bio prijatniji od Jon Lorda, znao je kako da izvuče najbolje iz mene. Bez njegovih prijatnih reči i saveta sigurno ne bih bio toliko opušten, hvala mu na tome.
Zadnji primer Lord-ove tople ličnosti je na probi sa Deep Purple za snimanje Burn albuma. Jon je kasnio jer je imao posla u Londonu, tako da Ritchie, Glenn, Paice i ja smo otišli u zamak gde se održavala sesija i počeli sa sviranjem, neverovatna muzika neverovatnih muzičara. Ja sam se šetao i pomalo pio, konjak ili viski jer nisam imao pojma šta treba da radim, to je sve bilo novo za mene. Kasnije sam saznao da je Lord zvao Ritchie-a da sazna kako teče proba, Blackmore mu je odgovorio sve je u redu ali pevača još nismo čuli kako peva. Kada je Jon stigao, on i ja posle nekoliko čaša nekog kvalitetnog alkohola smo ušli u prostor za vežbanje. On iza svog Hammond-a i ja za mikrofonom satima smo svirali bez prestanka, Beatles pesme, jazz, blues i ostali su se pridružili i postao sam član najboljeg benda na svetu Deep Purple.
Sa Jon-om sam bio u dva benda Purple i Whitesnake i velika mi je čast zbog toga.
Ne sumnjam da sa protokom vremena ja i moje kolege ćemo staviti naše razlike po strani i zasvirati zajedno u čast Jon Lord-u.
Za kraj zahvaljujem ti se od sveg srca, nikada te neću zaboraviti i šta si učinio za mene, u mnogim lepim sećanjima ostaćeš zauvek. Jon Douglas Lord salutiram ti."
Ian Gillan za radio Planet Rock:
Ritchie Blackmore i Rick Wakeman za BBC Radio 4:
Poslednji intervju Jon Lord-a, o izdanju Concerto For Group and Orchestra za BBC Radio 4:
Na pitanje koja pesma najbolje opisuje Jon Lord-a, Ritchie Blackmore je rekao "Hush"
Jon Lord, David Coverdale i Deep Purple na čuvenom California Jam 1974
Ima nečeg jedinstvenog u pesmama Mumford & Sons: to nije kombinacija bendžo, violina i
akustičnih gitara, osnovnih instrumenata ovog benda; nije ni glas Marcus
Mumford-a, frontmena benda, čiji raspon emocija koje emituje je neverovatan; pesme
od kojih svaka sledeća postavlja granicu vašeg očekivanja sve više i više - jedinstveni
su zato jer su oni Mumford & Sons, najemotivniji punk bend koji je ikada
postojao.
Ovaj album, od naslovne “Babel” kao tobogan vas uvodi kroz patnju i bes do tihog jecanja u
glasu Marcusa Mumforda. Bendžo Country
Winston Marshall-a na ovom albumu vam kao u snu prikazuje krajolike iz
filmova o američkom zapadu, poprilično neverovatno za bend koji dolazi iz
Londona i nikada nije živeo van rodne Engleske. Mumford & Sons vam ne daju predaha
jer svih dvanaest pesama imaju svoju mračnu stranu i niste sigurni kako će se
završiti. Dva singla sa ‘Babel’ su i odvela ovaj bend do čuvenog Hollywood
Bowl-a i koncerta pred prepunim auditorijumom.
“I Will Wait”
prvi singl objavljen avgusta kao najava za ovaj album je pesma koja vas ne može
ostaviti ravnodušnim. Emotivna priča o uzaludnom čekanju prave ljubavi koja
kulminira u beskrajnom ponavljanu naslova pesme (“čekaću te”) kroz plačni glas
Marcusa Mumforda.
Sporija “Holland
Road” bi mogla da bude predivna balada da je bes pevača nije odveo u
očajanje. Čini se kao da mu duh Kurt Cobaina sa Nirvaninog Unplugged albuma ne dopušta
da se prepusti pop vodama kojima je ovaj bend pripao bez ikakvih aspiracija.
“Ghosts That We
Knew” i “Lovers’ Eyes” crpu
inspiraciju iz irske folk muzike.
Početkom novembra drugi singl "Lover of the Light" se pojavio i potvrdio da su Mumford & Sons trenutno
najpopularniji bend na svetu. Nastupali su na najvećim festivalima po Americi i
Evropi, čak su i nominovani za album godine za predstojeće Grammy nagrade. "Lover
of the Light" je vrhunac ovog albuma kao nedostižna tačka za ostale pesme.
Muzički skeptici možda će reći da su sve pesme na albumu
istog senzibiliteta, ali ono što ovaj album nudi je vrhunska pop muzika sa
primesama američkog i irskog folka uz punk-rock energiju. Ukratko, izuzetno
originalno komponovana muzika za bend koji muzičkom virtuoznošću prevazilaze dozvoljene
granice popularnih hitova.
Novo
izdanje pop-punk velikana Blink 182,
maksi singl Dogs Eating Dogs baca
novo svetlo na karijeru benda čija su izdanja uvek bila sastavni deo MTV ponude
spotova i komercijalnih radio stanica. Trenutno Blink 182 su najveći nezavisni
bend na svetu, prekinuvši saradnju sa DGC/Interscope, kalifornijski punkeri će ovaj i buduće albume objavljivati u sopstvenoj
produkciji. Na neki način ovo je novi početak benda koji je bio vezan za velike
izdavače koji su imali preveliki uticaj na njihovo stvaralaštvo.
Povratnički
album Neighborhoods iz 2011., prvi posle istoimenog Blink 182 iz 2003. doneo je
mračnije tekstove i zvuk. Dogs Eating
Dogs sa ovih pet pesama nastavlja u istom maniru.
Prvi
singl „Boxing Day“ možda je najslabija
pesma na albumu, kao jedina balada odlična je protivteža ostalim numerama.
Momci iz benda sada već četrdesetogodišnjaci shvatili su da pesme o
masturbaciji i bežanju iz škole su ipak njihova prošlost tako da se u
tekstovima bave ozbiljnijim temama.
„When I Was Young“ sa introm kao iz neke
pop pesme otvara ovaj album energično kako i očekujete od punk benda. Mark
Hoppus i Tom DeLonge fantastično uklapaju glasove a Travis Barker dominira nad
ostalim instrumentima svojim bubnjevima. „Dogs
Eating Dogs“ pesma po kojoj EP nosi naziv vraća ovaj bend na početak
devedesetih i njihove muzičke korene. „Disaster“
podseća na period albuma ’Blink 182’
iz 2003. Album zatvara „Pretty Little
Girl“ na kojoj gostuje američki reper Yelawolf, mračna rock balada za finale
ovog izdanja.
Iz
nekog razloga veliki izdavači su uvek bili zainteresovani da od punk bendova
prave komercijalne zvezde, Sex Pistols su bili prvi projekat, preko Ramonesa pa
danas do Offspring i Green Day. Blink 182 su bili deo tog korporativnog punk
pokreta, godinama su pokušavali da pobegnu od njega, sada su u tome konačno i
uspeli.
Američki alternativni muzičar Beck najavio je dva albuma za predstojeću 2013. Početkom ove godine objavio je notnu knjigu 'Song Reader' za McSweeney's izdavačku kuću. Note pesama možete da odsvirate i priložite na sajt songreader.net. Na ideju za ovakav album Beck je došao još 2004. godine.
Portland Cello Project je između ostalih, uradio svoju verziju ovog albuma:
Za NME Beck o planovima za nova izdanja je rekao: "Postoji muzika i biće snimljena. Imam jedan album iz 2008. Dugo je stajao po strani ali skoro sam miksovao neke pesme sa tog albuma. Ne znam, možda budu singlovi, EP, ili album već u nekom izdanju će se pojaviti. Imam i ploču koju sam snimio prošle godine u Nashville-u, možda ću je završiti, možda ne".
Beck-ov poslednji album 'Modern Guilt' objavljen je 2008.
Tri nove pesme pojavile su se ranije ove godine: "Cities", "Touch The People" i "Spiral Staircase". Pisane su za potrebe Playstation 3 igre Sound Shapes.
U maju Beck je objavio "I Just Started Hating Some People Today" pesmu, u saradnji sa Jack White-om(White Stripes, The Raconteurs) kao producentom. Izdavač je Third Man Records u vlasništvu Jack White-a.
Za američki Guitar Center SessionsPapa Roach su odsvirali set svojih pesama, koncert je emitovan 28. decembra na DirectTV-u. Uživo verzija pesme "Leader Of The Broken Hearts" sa novog 'The Connection' albuma postavljena je na youtube.
Delove koncerata izvođača koji nastupaju u Guitar Center Session možete pogledati na njihovom sajtu. Posle Papa Roach najavljeni izvođači su: Jan 11 Hoobastank, Jan 25 Jimmy Cliff, Feb 8 Kinky, Feb 22 Andy Allo, March 8 Skylar Grey.
Lita Ford je izjavila da je uradila sve što je u njenoj moći da ujedini ostale članice Runaways. Legendarni rock bend iz sedamdesetih posle kratke karijere nikada nije doživeo ujedinjenje i turneju koju su obožavaoci godinama tražili.
Sada ili nikad je moto kojim se rukovodi Lita Ford, tokom leta ona je sama organizovala večere sa bivšim članicama i sa svakom od njih izgladila odnose. Za Joan Jett kaže: "Prvi put smo progovorile od 1980. Imale smo finu večeru, bilo je baš prijateljski, sestrinski. Nisam dobila ni da ni ne od Joan".
Ford dodaje: "Dosta je vremena prošlo, volela bih da sviramo zajedno, ali iz nekog razloga sve je na Joan Jett, ipak je to njena odluka".
Runaways su petočlani ženski rock bend iz Los Angelesa. Bend su oformile Sandy West na bubnjevima i Joan Jett na ritam gitari. Imale su veliku podršku od producenta Kim Fowley koji je bio i njihov menadžer. Micki Steele je pevala i svirala bas, Lita Ford je bila zadužena za solo gitaru. A sa Cherie Currie na mesto pevačice bend je dobio svoj konačni oblik. Iako nisu doživele veliki uspeh u Americi, bile su izuzetno popularne u Japanu sa pesmom "Cherry Bomb".
Sandy West je preminula 2006, Joan Jett se i dalje bavi muzikom i ima iza sebe uspešnu karijeru, Lita Ford je i danas muzički aktivna, njen novi solo album 'Living Like a Runaway' je izašao 2012.
Cherie Currie je prva napustila bend zbog problema sa narkoticima i posle kratke karijere nije se bavila muzikom, priprema solo album sa Matt Sorum-om (Guns N' Roses, The Cult, Velvet Revolver). Za pet godina postojanja Runaways su promenili pet basistkinja.
Po biografiji Cherie Currie režiserka Floria Sigismondi snimila film The Runaways sa Kristen Stewart u ulozi Joan Jett, Dakota Fanning u ulozi Cherie Currie. Priča je i bazirana na njihovom odnosu, ostale članice benda su manje zastupljene u radnji filma.
Treći singl sa albuma 'Maybe Today, Maybe Tomorrow' za pesmu "Young Heart" alternativnih rockera We Are The Ocean.
Četvorka iz Essex-a je početkom septembra izdala svoj treći album sa kog su do sada objavljeni "Bleed" i "The Road" singlovi.
"Young Heart" je drugi snimljeni promo video.
'Maybe Today, Maybe Tomorrow' je prvi albuma bez originalnog pevača Dan Brown-a, iako je i dalje uz bend ali iza scene u administrativnim poslovima, bend nije tražio zamenu nego su nastavili bez jednog člana.
Album je izdat za Hassle Records, producent je Pete Miles.
Muzičar Ray Collins, jedan od osnivača Mothers Of Invention, preminuo je u Claremont, California, u ponedeljak 24. decembra 2012.
Collins je karijeru počeo svirajući R&B obrade u bendu Soul Giants. Sa Frank Zappa-om se upoznao 1961. godine posle koncerta u svom rodnom gradu Pomona. Zappa se 1964. priključio Soul Giants kada je Collins otpustio tadašnjeg gitaristu Ray Hunt-a. Postoje dve priče kako se to desilo: po Zappa-i, Collins je pesnicom onesvestio Hunt-a; po Collinsu: nije bilo pesničenja.
Frank Zappa & Ray Collins 1967 / Getty Images
Sa Zappa-om grupa je krenula drugim pravcem, počeli su sa sviranjem sopstvenog materijala, uglavnom je Zappa bio autor. Od Soul Giants imena benda, preko Mothers, do konačnog Mothers Of Invention. Ray Collins je bio glavni vokal na prva dva albuma: 'Freak Out!' (1966) i 'Absolutely Free' (1967), posle kog je napustio bend.
2009. u intevjuu za The Inland Valley Daily Bulletin Ray Collins je rekao da razlog njegovog napuštanja Mothers-a je umor od Zappa-inog isticanja satire: "Ja sam samo hteo da pravim lepu muziku. Odrastao sam na Johnny Mathis-u i Nat King Cole-u". Collins se još nekoliko puta udružio sa članovima Mothers-a, kao na doo-wop albumu 'Cruising with Ruben & the Jets' iz 1968.
Zadnjih godina svog života Ray Collins je živeo u kombiju u Claremont, California. Radio je kao taksista u Los Angelesu, prao sudove na Hawaii-u, primao je socijalnu pomoć i tantjeme za baladu "Memories of El Monte" koju su on i Zappa napisali za bend Penguins inspirisani njihovom pesmom "Earth Angel".
Kalifornijski rockeri Queens Of The Stone Age napravili su kratki dokumentarac sa snimanja novog albuma. Nazvan 'Secrets Of The Sound' video je parodija po ugledu na filmove kao Spinal Tap.
U 9 minuta voditelji "programa" Matt Berry i Steve Agee pokušavaju od članova benda da saznaju kako protiče snimanje novog materijala. Uz Josh Homme-a, i ostali članovi benda Troy Van Leeuwen, Dean Fertita i Michael Shuman glume u ovom mockumentary-u. Dave Grohl se ne pojavljuje.
