WARP
2014
Britanski indie rock Maximo Park novim albumom 'Too Much Information' vratili su se na konkretan pravac u svojoj karijeri. Za razliku od prošlog 'The National Health' koji je bio duplo disk izdanje i sadržao dosta dobrih ali i neke izuzetno dosadne pesme, novi album je celina koju ništa ne kvari. Jedanaest numera i 35 minuta je bilo sasvim dovoljno da predstavi Maximo Park kako i zaslužuju kao bend koji zna šta hoće od svoje muzike.
'Too Much Information' je izuzetno miran album, ograničen na indie rock/pop bez gitara koje su karakteristične za alternativniji pravac kojim su Maximo Park ranije išli. Prvi singl "Brain Cells" je moderan indie/electro/pop dosta mračan i baš odskače od ostatka materijala. Sledeći singl "Leave This Island" definitivno ima taj zvuk koji je potreban za hit, lagan uvod, nadogradnju u strofama i refren koji bi mogao da se uporedi sa hitovima mnogo popularnijih Bastille. Energična "Give, Get, Take" otvara disk i odmah se jasno oseća new wave osamdesetih i duh bendova poput Joy Division, The Smiths... Sličnog aranžmana je i "Lydia, The Ink Will Never Dry". Najenergičnija na disku je "My Bloody Mind". "Is It True" nastavlja laganim ritmom dok "Drinking Martinis" ima više glamura kroz melodiju kao da je to posledica samog teksta pesma. "I Recognise The Light" je prava indie rock, energična i uvrnuta. Romantična "Midnight On The Hill" posle koje sledi brza "Her Name Was Audre" dok album zatvara balada "Where We're Going".
'Too Much Information' je definitivno drugačiji i mirniji od prethodnog 'The National Health' ali je smišljeniji i lakši za slušanje. Maximo Park deluju mnogo opuštenije kao da su se konačno pronašli u svojoj muzici. Ipak više pop melodija naspram rock će možda nekome delovati kao da su se poklonili komercijalnijem zvuku, to svakako nije slučaj.
2014
'Too Much Information' je izuzetno miran album, ograničen na indie rock/pop bez gitara koje su karakteristične za alternativniji pravac kojim su Maximo Park ranije išli. Prvi singl "Brain Cells" je moderan indie/electro/pop dosta mračan i baš odskače od ostatka materijala. Sledeći singl "Leave This Island" definitivno ima taj zvuk koji je potreban za hit, lagan uvod, nadogradnju u strofama i refren koji bi mogao da se uporedi sa hitovima mnogo popularnijih Bastille. Energična "Give, Get, Take" otvara disk i odmah se jasno oseća new wave osamdesetih i duh bendova poput Joy Division, The Smiths... Sličnog aranžmana je i "Lydia, The Ink Will Never Dry". Najenergičnija na disku je "My Bloody Mind". "Is It True" nastavlja laganim ritmom dok "Drinking Martinis" ima više glamura kroz melodiju kao da je to posledica samog teksta pesma. "I Recognise The Light" je prava indie rock, energična i uvrnuta. Romantična "Midnight On The Hill" posle koje sledi brza "Her Name Was Audre" dok album zatvara balada "Where We're Going".
'Too Much Information' je definitivno drugačiji i mirniji od prethodnog 'The National Health' ali je smišljeniji i lakši za slušanje. Maximo Park deluju mnogo opuštenije kao da su se konačno pronašli u svojoj muzici. Ipak više pop melodija naspram rock će možda nekome delovati kao da su se poklonili komercijalnijem zvuku, to svakako nije slučaj.
