2013
Prosto
je tužno kako se heavy metal
zajednica ophodi prema nekim izvođačima. Blaze
Bayley je posle par godina u Iron
Maiden objavio neke albume koji su svakako bolji od onih koje je taj bend
objavljivao posle njega ali sve je to uzalud. ’Soundtracks Of My Life’ sadrži trideset pesama koje su pevaču
najznačajnije iz dosadašnje karijere.
Ovom
kompilacijom Bayley skreće pažnju na
svoju solo karijeru. Pesme sa Iron Maiden se ne nalaze na albumu, mada ni na
Iron Maiden kompilacijama nema pesama sa Bayley-om. Jedino je „Clansman“ u novom aranžmanu uspela da
se nađe na drugom disku.
Sve
sami hitovi se ređaju od starta ovog izdanja „Man Who Would Not Die“, „Ghost
In The Machine“ singlovi koji su ostali u senci nekih mnogo slabijih u
vreme kada su objavljeni. Poetična „Stare
At The Sun“ od skoro osam minuta pokazuje raznolikost u muzici ovog pevača,
kao i sledeća „Robot“ – suprotno od
prethodne odlazi u speed metal. Prvi
disk je retrospektiva pet studijskih albuma koje je Blaze snimio sa bendom.
Pesme nisu hronološki povezane tako da može da se čuje i razlika u produkciji
bez obzira što je čitav materijal nanovo remasterizovan. Promena saradnika u
bendu tokom godina se najbolje primećuje u aranžmanima pesama, novije na kojima
se manje radilo od onih sa početka solo karijere. Ono što će nekome ko se prvi
put susreće sa Bayley-em solo biti
zanimljivo je da njegove pesme nisu kopija Maiden materijala već su dosta
originalne.
Na
drugom disku se nalazi i materijal koji je Blaze
radio sa Thomas Zwijsenom akustično:
„Russian Holiday“ i „Clansman“ su zanimljiva kombinacija
karakterističnog vokala Bayley-a sa
akustičnom gitarom bez ostatka benda. Jedina iz Wolfsbane perioda (prvi bend pevača sa kraja osamdesetih, početkom
devedesetih) je „Tough As Steel“ ali
u koncertnoj verziji snimljena 2002.
Pesme
kao „Living Someone Else’s Life“, „The Day I Fell To Earth“, „Motherfuckers R Us“ su do sada
objavljene kao bonusi na nekim diskovima. Kao gost bendu Sinnergod snimio je „Wonderful
Life“ koja se takođe našla na kompilaciji. Disk zatvaraju dve nove numere „Hatred“ i „Eating Children“ koje je snimio sa producentom izdanja i
nekadašnjim gitaristom benda Black Symphony, Rick Plaster-om.
Blaze Bayley je bio dovoljno hrabar
ili lud da zameni Bruce Dickinson-a u Iron Maiden i uradio je odličan posao. Njegova
karijera je imala više padova nego uspona, potpuno nezasluženo. Činjenica da ne
treba imati samo dobre pesme, već i lepo lice, moćni menadžment, jakog
izdavača...
