earMusic
2013
Umesto
recenzije:
Godina
1997. Budimpešta, Sziget Festival.
Mislim
da je bio četvrtak, Faith No More su bili glavne zvezde, pre njih, meni
apsolutno nepoznati New Model Army.
Istog trena kada sam pročitao to ime zainteresovao sam se. Nisam imao predatavu
ni ko su ni šta sviraju.
Hteo
sam da odgledam čitav nastup, jer za tih sedam dana bilo je dosta bendova na Sziget-u o kojima nisam puno znao a
imao sam prilike da se upoznam sa njihovim radom gledajući njihove nastupe.
Neko nam je rekao da su Faith No More na ostrvu i da dele autograme. Kao
kreteni smo se rastrčali tražeći Patonn-a, Gould-a i ostale članove FNM-a, ali
bez uspeha. Možda po malo umorni ili prevareni odustajemo i krećemo ka glavnoj
bini. Iz daljine sam video pevača koji je i svirao gitaru ali se spustio na
platformu koja je bila za kamermane i fotografe da bude bliže publici. Samo ta
dva minuta koliko sam uspeo da uhvatim New
Model Army su bila dovoljna da mi se urežu u sećanju za ostatak života. Na
kraju pesme, besan Justin Sullivan
je šutnuo stalak sa mikrofonom i otišao sa bine. Nisam baš bio siguran čemu sam
prisustvovao, genijalcu kome je ostatak sveta previše naporan i živi u
koaliziji sa njim ili folirantu koji ima dobro smišljeni scenski nastup.
Godinama
kasnije sam saznao ko su New Model Army
i kakav je njihov značaj na modernu rock muziku.
Novim
albumom ’Between Dog and Wolf’,
dvanaestim u karijeri engleski post punk/alternativni rock velikani podjednako
se obraćaju i novim i starim fanovima. Posle trideset i više godina na sceni
apsolutno je nebitno koliko je dobar novi disk, jedino je važno je da je dobar i to
dosta dobar.
