Caroline/Prospect Park
2013
’The Paradigm Shift’
je album kojim bi trebalo svi da budu zadovoljeni i stari i novi fanovi. Posle niza neuspeha, Korn u skoro pa originalnom sastavu,
snimili su album uz koji ne mora da ide objašnjenje o muzičkom pravcu. Ovo je
jednostavno samo novi Korn album, onako kako smo i očekivali.
Prva
objavljena „Never Never“ jedina je
komercijalna i može se reći i najlošija pesma ovog albuma. Eksperimentisanje sa
elektronikom ovde je svedeno na slučajnost, od starta albuma Korn kreću kako i dolikuje: teški
gitarski rifovi, bubnjevi i bas koji kao da su jedno i Jonathan Davis u svom prepoznatljivom izdanju. „Prey For Me“ ima dobar ritam, pevljivi
refren, prava pesma za otvaranje albuma. „Love
& Meth“ drugi singl, podseća na „Falling Away From Me“, pesma bi mogla
da se opiše kao pravi Korn stil, po
kome su jedinstveni!
Dosta
je žestok ’The Paradigm Shift’, nema
sporih pesama, nema izleta u hip hop kao nekad, refreni su uglavnom dosta
pevljivi ali sam album je možda čak i nedovoljno komercijalan ako bi se
uporedio sa ’Issues’ ili ’Follow The Leader’. Nisu izostali ni neki od
zaštitnih znakova ovog benda, neočekivani break
u sred pesme, Davis-ovo čudno
pevanje, Fieldy i njegov
prepoznatljiv bas...
„Spike In My Weins“ je nešto sporija od
prethodnih i ima malo elektro elemenata, sledi potencijalni singl „Mass Hysteria“ koja ostaje u glavi već posle
prvog slušanja. Najsporija na izdanju je „Lullaby
For A Sadist“. Ima fanova koji se nadaju da će originalni bubnjar da se
vrati u Korn, ovim albumom Ray Luzier je pokazao šta sve on ume, „Victimized“ je dobar primer njegovog
odličnog stila.
Ako
zanemarimo poslednja tri albuma Korn-a
i ’The Paradigm Shift’ uporedimo sa
prva šest, onda je ovo najslabiji u tom nizu. Ali kako su Korn bez Head-a na
gitari lutali od jednog pravca do drugog ovaj album je baš ono što smo od njih
i očekivali. ’The Paradigm Shift’
nije lak album za slušanje i vredi ga poslušati više puta jer je svakim novim
slušanjem sve bolji.
