Fearless Records
2014
Petnaesta po redu Punk
Goes kompilacija se vraća
u devedesete.
Problem
sa ovim kompilacijama je što su sve iste. Punk
Goes serijal nikada nije bio preterano interesantan ni popularan među
publikom. Čini se da se Fearless Records
obraća samo mlađoj populaciji fanova koji možda i nisu čuli originalne verzije
pesama koje su bendovi obradili, jer ovde pojam obrada mora da se uzme sa
rezervom.
Bendovi
koji učestvuju na ’Punk Goes ’90s Vol. 2’
se dele na popularne, nepoznate i veterane. Svako od njih je odsvirao po jednu
od pesama iz ere devedesetih bez neke preterane želje da da neki lični pečat. U
ostalom ko je preslušao barem jednu Punk
Goes kompilaciju ovo mu nije strano.
Među
neafirmisanim bendovima, onima koji tek treba da postanu velike zvezde našli su
se Get Scared i njiihova verzija
velikog hita iz 1999. „My Own Worst
Enemy“ benda Lit. Ovo je jedna
od obrada koja i ima nekog šarma. Sve popularniji Chunk! No, Captain Chunk!, francuski pop punk bend se potrudio da od jedinog hita za Smash Mouth napravi pop punk verziju koja ne beži mnogo od
originala ali je ipak veoma simpatična. Najbolja verzija na Punk Goes je došla od austarlijskog Hands Like Houses koji su
dostojanstveno stavili lični pečat na „Torn“
koju je proslavila Natalie Imbruglia.
Od
obrada od kojih se mnogo očekivalo manje-više sve su razočarale. Asking Alexandria ipak nisu dorasli
izazovu da od legendarne „Closer“ Nine Inch Nails naprave pesmu koja bi
joj makar parirala. Ronnie Radke i Falling In Reverse su pokušali da
otpevaju veliki rap hit "Gangsta's Paradise" - originalno Coolio. Memphis May Fire su se potrudili da zvuče kao Stone Temple Pilots kada već sviraju njihovu pesmu, kao i Yellowcard sa obradom Smashing Pumpkins, da ne spominjemo Mayday Parade i njihov neuspeli pokušaj
da zvuče kao Bush (mada se danas
retko ko i seća kako zvuče Bush!).
Motionless In White su imali prevelik zalogaj
sa legendarnom "Du Hast". The Ghost Inside su pokušali da od P.O.D. hita „Southtown“ naprave hardcore
verziju ali ako uporedite sa originalom koji je rap/metal iznenadićete se koliko to moćnije zvuči.
Ovo
nije loš album, odličan je za slušanje u pozadini dok radite nešto drugo. Preporučuje
se starijima, koji su bili tinejdžeri devedesetih da se sa nostalgijom prisete
tih pesama i potvrde da današnji klinci ne mogu ni vodu da donesu njihovim
idolima. ’Punk Goes 90s Vol. 2’ je
zapravo posveta tom vremenu i tim bendovima koji su uticali na ove koji će
sutra uticati na neke druge, više o tome kroz petnaest godina i ’Punk Goes 2010-2019 Vol 1’.
