Rise Records
2014
Miss May I
sa svojim četvrtim albumom se vraćaju korenima metalcore žanra, na momente ovo je trash album iz sredine osamdesetih. ’Rise Of The Lion’ je vrlo konkretan i bez pardona, zvuči kao
mašina koja ne može da se zaustavi.
Od
uvodne „Refuse To Believe“ Miss May I su kreću brzo i veoma
žestoko, podsećaju na sirovi Killswitch
Engage. Ono što nedostaje ovom albumu je raznovsnost, sve pesme su uglavnom
istog stila. Diskutabilni su i vokali Levi
Benton-a koji je na momente veoma moćan ali posle nekoliko pesama poželite
da je u blizini i da ga zamolite da prestane da se dere.
„Lunatik“ je jedna od zanimljivih na ’Rise Of The Lion’ najviše zbog
ravnopravnije podele između čistih vokala Ryan
Neff-a i Benton-a. Prvi singl sa
izdanja je bio za „Gone“ koja je
jedna od onih koje bi mogle da se opišu kao trash
metal. Aktuelni singl „Echoes“ je
jedna od najmirnijih na albumu ali previše podseća na Bring Me The Horizon (konkretno „Sleepwalking“).
Potencijalni
singl je „Tangled Tongues“ – možda i
jedina u kojoj su uspeli da pogode pravi metalcore
zvuk koji se od njih i očekuje. „Hero
With No Name“ bi odlično prošla na trash
sceni daleke 1986, danas i ne baš.
Nekako
se čini kao da je ’Rise Of The Lion’
nepotrebno previše bučan album. Bez straha da ovaj tekst izgleda kao da ga je
pisao penzioner ali metalcore scena
je toliko uznapredovala u poslednje dve godine da snimiti ovakav album može da
bude ravno samoubistvu. Ovo neće biti prvi disk na koji ćete se setiti kada
pomislite na Miss May I, nije baš ni
najlošiji u njihovoj karijeri ali je veoma prosečan a gore od toga nema...
