Kvelertak - Nattesferd #recenzija

Roadrunner
2016

Kvelertak svojim trećim albumom 'Nattesferd' nastavljaju uspešno da spajaju black metal i rock. Ma koliko to nestvarno zvučalo oni su taj stil stvorili i njime suvereno vladaju. Najčudnije je da to zapravo odlično zvuči. 'Nattesferd' možda ne nudi ništa što već niste čuli od ovih Norvežana ali je veoma zabavan album. A svi vole malo zabave, zar ne?


Na momente će vam sigurno zvučati kao da ste neke delove već čuli, ako pratite Kvelertak od njihovog začetka, već osam godina. Nepotreno duge numere, većina oko pet minuta, jedna čak više od devet, su malo uništile doživljaj ove ploče. Kao da nisu hteli da rizikuju. 'Nattesferd' nije loš album ali ako ga uporedimo sa prethodnim 'Meir' (pročitaj recenziju), ima dosta nedostataka.
Počinju ozbiljno sa "Dendrofil for Yggdrasil" koja je odličan primer njihovog stila (za one koji se tek sada susreću sa njima), black metal koji zapravo svako može da sluša, veoma energična i dobra pesma. Prvi singl "1985" je klasičan (AC/DC) rock rif i bila bi odlična ali je nepotrenno razvučena i predugačka. Naslovna "Nattesferd" nudi punk energiju i hard rock rifove. Sa "Svartmesse" su uspeli da se vrate u pop-rock zvuk osamdesetih. Sledeća "Bronsegud" je energičnija i ima punk prizvuk. "Ondskapens Galakse" vraća AC/DC rifove i jedna je od dosadnijih na albumu, bespotrebno ponavljanje istog rifa u krug. "Berserkr" osvežava i daje metal duh ovom albumu, opravdano je odabrana za drugi singl. Najduža "Heksebrann" je zapravo najbolja numera ovog albuma, muzički podseća na rock velikane The Allman Brothers Band i Lynyrd Skynyrd!

Nije u redu reći da je ovo loš album ali ovo je klasičan primer benda koji ne sme da rizikuje. Ponuditi kritici i fanovima ono što i očekuju i svi su zadovoljni. Taj princip rada može da uspe samo nekoliko puta, onda se stvara zasićenje. Kvelertak nisu bend koji može da lako da se proda, ma koliko ublažili svoj zvuk.