Columbia
2013
Pre
slušanja zapitao sam se: „Šta očekivati od novog NIN albuma?“.
Neki
se neće složiti ali Reznor se sa
godinama malo pogubio u NIN muzici. ’Fragile’ je bio predug i spor, ’Year Zero’ je imao par dobrih momenata,
’Ghosts I–IV’ je samo eksperiment, ’The Slip’ jednostavno nije ostavio
utisak. Poslednji dobar album (lični utisak) je ’With Teeth’ na kome je Dave Grohl svirao bubnjeve.
Ono
što je meni problem sa NIN albumima su
pesme koje deluju kao da su tu samo radi popune minutaže iako nije tako. „Find My Way” – spora, nešto što može da
se čuje na svakom NIN albumu; “All Time Low” – nije baš spora ali kao da se
vrti u krug; „Disappointed“ –
razvlačenje ali ima dobar refren; „Various
Methods of Escape“, „I Would For You“...
Svaka od ovih pesama daje određen šarm samom albumu ali ako ih izdvojimo na
stranu one ne ostavljaju utisak potencijalnog singla, koncertnog hita ili pesme
dostojne ostatka albuma.
„Everything“ je apsolutna novina, prava
dance stvar sa The Cure uticajima ali dosta moderna, možda i najbolja pesma
ovog albuma. Hip hop uticaji se mogu
čuti u „Satellite“. „Running“ je još jedna izuzetno
originalna i interesantna sa različitim stilovima spojenim u jednoj pesmi. Izdanje
zatvaraju: „In Two“ sa jakim
ritmovima i „While I'm Still Here“ u
kojoj dominira sam Reznor.
2013
Dali
je Trent Reznor otišao u
ambijetalne/morbidne vode kao sa How To
Destroy Angels ili se okrenuo modernim elektro pravcima? Zapravo ni jedno
ni drugo. ’Hesitation Marks’ je još
jedan odličan NIN album!
Inovator
kakav je Trent Reznor i ovog puta
donosi progresivu i nove muzičke stilove. Kombinacija dance muzike sa gitarama nije ništa novo (preslušati Pretty Hate Machine) ali ovog puta
album otvara kombinacija house/trance-a
sa dark atmosferom pa čak i gothic
elementima sa pesmom „Copy Of A“. „Came Back Haunted“ je najbliža industrial metal-u kakav je nekada
svirao ovaj bend.
Neki
se neće složiti ali Reznor se sa
godinama malo pogubio u NIN muzici. ’Fragile’ je bio predug i spor, ’Year Zero’ je imao par dobrih momenata,
’Ghosts I–IV’ je samo eksperiment, ’The Slip’ jednostavno nije ostavio
utisak. Poslednji dobar album (lični utisak) je ’With Teeth’ na kome je Dave Grohl svirao bubnjeve.
Ono
što je meni problem sa NIN albumima su
pesme koje deluju kao da su tu samo radi popune minutaže iako nije tako. „Find My Way” – spora, nešto što može da
se čuje na svakom NIN albumu; “All Time Low” – nije baš spora ali kao da se
vrti u krug; „Disappointed“ –
razvlačenje ali ima dobar refren; „Various
Methods of Escape“, „I Would For You“...
Svaka od ovih pesama daje određen šarm samom albumu ali ako ih izdvojimo na
stranu one ne ostavljaju utisak potencijalnog singla, koncertnog hita ili pesme
dostojne ostatka albuma.
„Everything“ je apsolutna novina, prava
dance stvar sa The Cure uticajima ali dosta moderna, možda i najbolja pesma
ovog albuma. Hip hop uticaji se mogu
čuti u „Satellite“. „Running“ je još jedna izuzetno
originalna i interesantna sa različitim stilovima spojenim u jednoj pesmi. Izdanje
zatvaraju: „In Two“ sa jakim
ritmovima i „While I'm Still Here“ u
kojoj dominira sam Reznor.
Energija
koja se oseća na ovom albumu je nešto nesvakidašnje i na čemu mogu mnogo mlađi
i željniji da pozavide. Konačna ocena je da je ovo jako dobar album. Sve što Trent Reznor radi nije baš lako i pitko
za slušanje i treba vremena da se prihvati. ’Hesitation Marks’ je odličan povratak i mnogo bolji od nekoliko
prethodna albuma.