Epitaph Records
2013
Dolaziš sa posla
koji mrziš a znaš da te čeka novi Falling
In Reverse za slušanje, to je već nešto što vraća osmeh na lice!!
’Fashionably Late’ drugi album američkog post-hardcore benda još
pre objavljivanja je podelio publiku zbog sasvim novog pristupa u pisanju
pesama, u prevodu Ronnie Radke je
počeo da repuje!!! Rep i metal nisu ništa novo i stvarno je čudno što se i
danas ljudi gnušaju kada se neko usudi da pomeša ta dva žanra. U svakom slučaju
novi Falling in Reverse je:
metalcore na jednoj strani a na drugoj metalPOP?!
I naravno dodajte
rep i (PAZI SAD!!) country!!!! Možda
i previše uzvičnika za uvodni pasus ali to su ipak Falling in Reverse kod njih nije ništa obično!
Počnimo od prve
pesme: „Champion“ neočekivano
žestoka sa naravno fenomenalnim i pevljivim refrenom, druga „Bad Girls Club“ najbolje može da se
opiše „kako bi Gwen Stefani zvučala da je
metal“...
„Rolling Stone“ ponovo žestoki rifovi,
jedino je refren dosta sličan kao u prethodnoj pesmi. Radke-ovo repovanje je deo skoro svake pesme, ima malo i elektro
elemenata - nešto slično kao Korn i Skrillex.
Naslovna numera,
pevljiva „Fashionably Late“ je u
srednjem tempu koliko da se malo smanje tenzije i pripremi teren za prvi singl „Alone“ rep pesmu sa ubitačnim metal
refrenom.
„Born To Lead“ za razliku od prethodne
rep/metal je u totalnom viking metal fazonu, brze gitare, duga solaža i bez repovanja
Ronnie Radke-a. Sedma „It's Over When It's Over“ kreće kao rep
nastavlja u rock maniru, dosta sporijeg ritma od prethodnih. U pesmi „Game Over“ zapravo i koriste zvuke iz
starih video igara, još jedna pop-metal kombinacija(ko je slušao Bloodhound Gang ovakve pesme mu nisu strane).
Metalcore „Self-Destruct Personality“ sa pevljivim
refrenom i ubistvenom solažom Jacky
Vincent-a. Koliko benda može da iskoristi lavež psa za pesmu, ne mnogo, Falling In Reverse su uspeli, „Fuck The Rest“ pomalo podseća na „Playmate
Of The Year“ benda Zebrahead jer ima slične gitare i pop punk ritam. Mlaka i
lagana „Keep Holding On“ svakako deluje
kao potencialni singl, nije baš balada ali uz klavir koji je dodat ostalim
instrumentima i refren koji se ponavlja u nedogled kao stvorena za snimanje
spota sa nekim prelepim devojkama. Od Falling
In Reverse sam stvarno svašta očekivao ali country/metal to nisam, „Drifter“ je baš to, slide gitara čak i Radke je pogodio senzibilitet country
pevača, čuju se violine u pozadini, kako bih voleo da ova pesma dobije spot...
Svakako odličan
album, dosta neozbiljan ali sa puno energije za razliku od njihovog debija na
drugom se nisu opredelili za jedan pravac već su dozvolili sebi da idu u svakom
muzičkom smeru koji im je pao na pamet. Od Falling
In Reverse ne možete da očekujete ozbiljnost Pantera-e, razbijanje Parkway
Drive-a... Radke i njegov bend pevaju o sexu, o devojkama, o problemima odrastanja
i kao da ih nije briga o ozbiljninim temama kojima se drugi bendovi bave u
svojim tekstovima. Zavisi šta očekujete od Falling
In Reverse to možete i da dobijete: pevljivi refreni – ima ih i previše;
moćne gitarske solaže – nema ih puno ali ove koje su snimili su više nego
dobre; teški rifovi – toga ima sasvim dovoljno. Nisu Falling In Reverse postali Hollywood Undead na albumu ’Fashionably Late’ samo su im pokazali
kako treba da se kombinuje metal i rep!
