Paramore 'After Laughter' recenzija

Fueled by Ramen
2017

Paramore se četiri godine posle uspešnog istoimenog albuma vraćaju novim 'After Laughter' sa originalnim bubnjarem ponovo u postavi i zvukom koji ne liči ni na šta što su do sada snimili. Osamdesete su ponovo u modi a vraćaju ih Paramore. 'After Laughter' je živahan i zvuči kao da su Talking Heads i Duran Duran imali dete a nazvali ga Paramore.



"Mnogo buke ni oko čega" rekao je Šekspir davno a nekako mi se čini da bi to moglo savršeno da se upotrebi u opisu ovog albuma. 'After Laughter' nije loš ali ne nudi puno toga. Posle uvodne "Hard Times" koja je i prvi singl, teško je pronaći pesmu koja će joj parirati. "Told You So", drugi singl, ima malo ozbiljnije tonove i po kvalitetu je tu negde ispod prethodne. Dok slušaš "Rose-Colored Boy" ne možeš da se ne setiš nekih Kim Wilde hitova. "Caught in the Middle" ima potencijala za sledeći hit na ovoj ploči. Ako tražiš stari Paramore jedino "Fake Happy" ide u tom pravcu. Rizikovali su sa zanimljivom "Idle Worship" i neostvarenim instrumentalom "No Friend". Baladom "Tell Me How" zatvaraju ovo izdanje

Problem je što je skoro kompletan album u istom aranžmanu. Shvatamo da nema više pop-punk gitara ali potrebno je nekih oscilacija, uzbuđenja, nečega zanimljivijeg...