Motionless in White 'Graveyard Shift' recenzija

Roadrunner
2017

Motionless in White nisu nepoznat bend ali nikako da se izguraju za svoje mesto u prvim redovima današnje metal scene. Novi album 'Graveyard Shift' bi to mogao da promeni. Sa nešto više čistih vokala u pesmama kao i nekoliko hita dobijamo album koji je zadovoljstvo slušati. Uz ono na šta smo navikli od MIW, dobijamo i nekoliko iznenađenja.



Ono što se upada u prvi plan posle slušanja je da je akcenat stavljen na čistim vokalima. Bend se dosta kreće u klasičnom metalcore pravcu i na momente podseća na (recimo) Black Veil Brides. Ipak 'Graveyard Shift' nikako nije jednoličan...
Za one koji sebe ozbiljno shvataju tu su teške "The Ladder" ili "Soft" i fantastična "570". Odličan metalcore zvuk preovladava: "Hourglass" pogađa na pravo mesto; "Untouchable" i "Voices" su umereno dobre; "Queen for Queen" ima potencijal hita. Neizbežni Marilyn Manson uticaj se čuje u "Rats" i "LOUD (Fuck It)". Jonathan Davis je gost u numeri "Necessary Evil" koja i zvuči kao da je pravljena za Korn album. "Not My Type: Dead As Fuck 2" je odličan nastavak pesme "Dead As Fuck" sa 'Reincarnate' albuma. 'Graveyard Shift' zatvara "Eternally Yours" možda i najbolja MIW pesma u njihovoj karijeri savršeno žestoka sa predivnim refrenom.

Jedno je sigurno ovo je album koji nema lošu pesmu. Možda su na par numera malo smekšali svoj zvuk ali to i nije neki problem. Motionless in White su bend koji zaslužuje da bude prepoznatljivo ime današnje metal scene.